U Srbiji kada za nekoga kažemo da je zdrav, kažemo „zdrav ko dren“. A o drenu i njegovoj lekovitosti, uglavnom slušamo ili čitamo. Kupujemo ga sušenog, u džemu ili soku, a retko imamo priliku da se u prirodi susretnemo sa njim. Imala sam sreću da ga na nekom izletu, šetajući po šumi pronađem i probam, baš u vreme kad je bio najzdraviji i najzreliji. Ništa lepše nego ubrati ga sa grane, otrljati o rukav i jesti. Mada…ima i sve više onih koji ga sade, orezuju, izvlače iz njega sve najbolje osobine.
– Ovaj dren sorte Pančarevo raste izuzetno visoko, čak i do 7 m, ali se dobrom rezidbom može održavati na pristojnoj visini za branje na oko 3-3,5 metara. Cveta prvi od svih voćki. Plodovi su krupni 7-9 grama – ako ste mislili da se dren ne orezuje, varate se.
– Rezidbom se lako kontroliše i koriguje. Pusta trokrake letoraste, tako da uvek odsečem dva, a ostavljam jedan bočni. Nije zahtevan za održavanje. Jako je zdrav i pun vitamina. Koristim ga za sokove i za liker – rekao je za Bolje polje Radenko Šutuljić, orezivač i kalemar iz Struganika.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Zorica Dragojević i Radenko Šutuljić
Šta je zapravo dren
Dren (Cornus mas) je listopadni grm ili nisko drvo poznato po svojim žutim cvetovima i crvenim plodovima, koji se koriste u kulinarstvu i narodnoj medicini. Raste na sunčanim, kamenitim terenima i cenjen je zbog lekovitih svojstava od kore do ploda. Dren je poznat u narodnoj medicini i koristi se gotovo cela biljka:
Plodovi: bogati vitaminom C, koriste se protiv proliva, groznice i malokrvnosti.
Kora i listovi: imaju adstringentna svojstva, koriste se u čajevima.
Cvetovi: blagotvorni kod probavnih tegoba.
Upotreba
Kulinarstvo: plodovi se koriste za džemove, sokove, likere, kompote i rakiju.
Kozmetika: ekstrakti plodova se koriste u prirodnoj kozmetici.
Tradicija: Dren je simbol zdravlja i snage u narodnoj tradiciji. U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se na Đurđevdan jede dren kako bi se očuvala snaga tokom godine.