У Србији када за некога кажемо да је здрав, кажемо „здрав ко дрен“. А о дрену и његовој лековитости, углавном слушамо или читамо. Купујемо га сушеног, у џему или соку, а ретко имамо прилику да се у природи сусретнемо са њим. Имала сам срећу да га на неком излету, шетајући по шуми пронађем и пробам, баш у време кад је био најздравији и најзрелији. Ништа лепше него убрати га са гране, отрљати о рукав и јести. Мада…има и све више оних који га саде, орезују, извлаче из њега све најбоље особине.
– Овај дрен сорте Панчарево расте изузетно високо, чак и до 7 м, али се добром резидбом може одржавати на пристојној висини за брање на око 3-3,5 метара. Цвета први од свих воћки. Плодови су крупни 7-9 грама – ако сте мислили да се дрен не орезује, варате се.
– Резидбом се лако контролише и коригује. Пуста трокраке леторасте, тако да увек одсечем два, а остављам један бочни. Није захтеван за одржавање. Јако је здрав и пун витамина. Користим га за сокове и за ликер – рекао је за Боље поље Раденко Шутуљић, орезивач и калемар из Струганика.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Зорица Драгојевић и Раденко Шутуљић
Шта је заправо дрен
Дрен (Цорнус мас) је листопадни грм или ниско дрво познато по својим жутим цветовима и црвеним плодовима, који се користе у кулинарству и народној медицини. Расте на сунчаним, каменитим теренима и цењен је због лековитих својстава од коре до плода. Дрен је познат у народној медицини и користи се готово цела биљка:
Плодови:богати витамином Ц, користе се против пролива, грознице и малокрвности.
Кора и листови:имају адстрингентна својства, користе се у чајевима.
Цветови: благотворни код пробавних тегоба.
Употреба
Кулинарство:плодови се користе за џемове, сокове, ликере, компоте и ракију.
Козметика: екстракти плодова се користе у природној козметици.
Традиција:Дрен је симбол здравља и снаге у народној традицији. У неким крајевима Србије постоји обичај да се на Ђурђевдан једе дрен како би се очувала снага током године.