Cvekla nije samo povrtarska kultura – ona je sinonim za zdravlje i vitalnost. Bogata vitaminima i mineralima, sve češće se nalazi na trpezama potrošača koji traže prirodnu podršku energiji i imunitetu, a proizvođačima donosi siguran prinos i stabilnu potražnju.
Cvekla (Beta vulgaris var. conditiva) zauzima značajno mesto u povrtarskoj proizvodnji zahvaljujući visokoj nutritivnoj vrednosti i prilagodljivosti različitim agroekološkim uslovima. Kao dvogodišnja biljka, u prvoj godini razvija vegetativne organe – koren, stabljiku i listove, dok u drugoj formira generativne. U ljudskoj ishrani posebno se ceni zbog sadržaja vitamina, minerala i mikroelemenata, a poznata je i po povoljnom dejstvu kod slabokrvnosti.
Agroekološki zahtevi
– Optimalna temperatura za rast: 15–23 °C.
– Ne podnosi mraz, ali zahteva intenzivnu svetlost.
– U prvim fazama razvoja traži više vlage, kasnije umereno.
– Minimalna količina padavina: 190–230 mm.
– Najbolje uspeva na plodnim, dubokim zemljištima neutralne do blago alkalne reakcije (pH 6,5–7).
Plodored i predusevi
Za dobar prinos preporučuju se rani krompir, kupus, krastavci i luk. U kombinaciji sa ratarskim kulturama, dobri predusevi su strne žitarice i grahorice. Kao komšije u bašti najbolje joj odgovaraju luk, salata i mahunarke, dok se ne preporučuje uzgoj pored spanaća, blitve i stočne repe.
Đubrenje i ishrana
Cvekla najbolje koristi fosfor. Preporučuje se unošenje stajnjaka (40 t/ha) uz mineralna hraniva: 50–100 kg azota, 100 kg fosfora i 100–150 kg kalijuma po hektaru. Prihranjivanje azotom vrši se u dva navrata – posle proređivanja i pred sklapanje redova.
Setva i proizvodnja
Setva se obavlja direktno iz semena. Za letnju potrošnju može se sejati od polovine marta do kraja maja, a kao drugi usev do kraja avgusta. Mladi koren se može brati već 75–90 dana od nicanja, dok puna tehnološka zrelost nastupa u oktobru. Navodnjavanje je ključno, posebno kada se gaji kao drugi usev – preporuka je svakih 7–10 dana sa 20–30 l/m².
Problemi u proizvodnji
Na nekim zemljištima, naročito u sušnim godinama, može doći do nedostatka bora, što se prepoznaje po crnim pegama na listovima i korenu.
Nutritivni značaj
Cvekla je bogata folatima, gvožđem, magnezijumom, vitaminom C i kalijumom. Sadrži i kobalt, važan za sintezu vitamina B12, pa se često naziva „biljkom vitalnosti“. Upravo zbog ovih svojstava redovno se preporučuje u ishrani dece i odraslih.
Tekst: Zorica Dragojević