Цвекла није само повртарска култура – она је синоним за здравље и виталност. Богата витаминима и минералима, све чешће се налази на трпезама потрошача који траже природну подршку енергији и имунитету, а произвођачима доноси сигуран принос и стабилну потражњу.
Цвекла (Бета вулгарис вар. цондитива) заузима значајно место у повртарској производњи захваљујући високој нутритивној вредности и прилагодљивости различитим агроеколошким условима. Као двогодишња биљка, у првој години развија вегетативне органе – корен, стабљику и листове, док у другој формира генеративне. У људској исхрани посебно се цени због садржаја витамина, минерала и микроелемената, а позната је и по повољном дејству код слабокрвности.
Агроеколошки захтеви
– Оптимална температура за раст: 15–23 °Ц.
– Не подноси мраз, али захтева интензивну светлост.
– У првим фазама развоја тражи више влаге, касније умерено.
– Минимална количина падавина: 190–230 мм.
– Најбоље успева на плодним, дубоким земљиштима неутралне до благо алкалне реакције (пХ 6,5–7).
Плодоред и предусеви
За добар принос препоручују се рани кромпир, купус, краставци и лук. У комбинацији са ратарским културама, добри предусеви су стрне житарице и грахорице. Као комшије у башти најбоље јој одговарају лук, салата и махунарке, док се не препоручује узгој поред спанаћа, блитве и сточне репе.
Ђубрење и исхрана
Цвекла најбоље користи фосфор. Препоручује се уношење стајњака (40 т/ха) уз минерална хранива: 50–100 кг азота, 100 кг фосфора и 100–150 кг калијума по хектару. Прихрањивање азотом врши се у два наврата – после проређивања и пред склапање редова.
Сетва и производња
Сетва се обавља директно из семена. За летњу потрошњу може се сејати од половине марта до краја маја, а као други усев до краја августа. Млади корен се може брати већ 75–90 дана од ницања, док пуна технолошка зрелост наступа у октобру. Наводњавање је кључно, посебно када се гаји као други усев – препорука је сваких 7–10 дана са 20–30 л/м².
Проблеми у производњи
На неким земљиштима, нарочито у сушним годинама, може доћи до недостатка бора, што се препознаје по црним пегама на листовима и корену.
Нутритивни значај
Цвекла је богата фолатима, гвожђем, магнезијумом, витамином Ц и калијумом. Садржи и кобалт, важан за синтезу витамина Б12, па се често назива „биљком виталности“. Управо због ових својстава редовно се препоручује у исхрани деце и одраслих.
Текст: Зорица Драгојевић