У чачанском крају увелико траје воћарска сезона. У току је берба трешања, а ускоро почиње берба малина али и кајсија. Воће је родило ове године, али произвођачи су сада незадовољни ценом. Трешње су са почетних 1.000 динара сада спале на само 100 динара због чега су неки и одустали од брања.
– Цена је пала на 100 динара, а имамо информације да је у Доњој Трепчи нуде и по 50 динара да ти береш. Какво је стање у држави, само стање тржишта, самq несташица новца, немамо извоз, немамо увоз, дивље тржиште, и то је све узроковало ову цену. То ће бити 100% и са кајсијом и са шљивом. Надам се да неће тако бити, али како је све кренуло, овде највише страда сељак и потрошач – каже Милорад Вучићевић из Пријевора.
Као један од разлога пада цене наводи се и то што немамо прерађивачке капацитете, па данас немамо фабрике које би прерађивале воће, правили сокове, џемове или компоте.
– Држава доводи фабрике као што је Леони или Форверк да савијају каблове, уместо да доведу велике прерађивачке индустрије, као што је био некад Фруктал из Словеније који је откупљивао све овде. Ово наше воће је много квалитетније него воће из Смедерева или у другим државама јер има највише процената шећера. Али у чијем је то интересу? Да ли да се уништи пољопривреда, а да се направе робови од људи и да раде, да савијају каблове и гуме? Кад је Милош Обреновић могао да извози свиње, могао да извози суве шљиве, а ми у садашњем времену не можемо, не знам чему ово сад води – каже Вучићевић и додаје да ништа боља ситуација неће бити и када је кајсија и шљива у питању. Због тога каже не види будућност за српско село ако се нешто промени.
– Слушамо неке стручњаке који су при министарству и кажу да је екстра род кајсије. Као што видите, кајсија почиње да опада зато што није било добро опрашивање. Род је 70% од уобичајеног. А за ово морате уложити много. Продавао сам кајсију за једну марку 2001. године. Замислите шта је била тад једна марка, колико је тада била цена горива, а сад је цена горива 230 и нешто, а у Македонији је 167 цена горива. Хемија је отишла, ђубриво је отишло, све је отишло. Суморна је слика над српским селом. Деца ће да оду, а ми ћемо остати као чуме да се боримо у овој држави и да постанемо робови нечији. Ја сам навикао. Мене су називали и усташом и шта све не а сви моји су гинули у сваком рату. Најстарији папир који имам у кући сведочи да су се из моје куће борили за Србију још 1877.године, пред Берлински конгрес. У Првом светском рату погинула су ми двојица. У Другом светском рату деда ми је био заробљен. Несрећних 90-их, ја сам у ратовима учествовао. И борим се за ову земљу, али не истичем то. Није то важно. Делима се доказује. Али дошли су неки који немају овде за задушнице где да запале свеће и они су велики Срби, а ја сам издајник. Замислите ви овакву лепоту, овако, све овде у Србији, да ли ћемо да уништимо. Каже: „Шта ћемо с децом? Деца ће отићи, она ће се снаћи. Ми ћемо остати као робови овде, да један другоме се свађамо, ко је за овога, ко је за онога, уместо да се боримо за ту децу да остану овде. Нека размисли овај народ шта ради, да ли ће да савија каблове или да живи од здраве природе“, поручује Милорад Вучићевић.
Текст: Озонпресс
https://www.ozonpress.net/ekonomija/prekinuta-berba-tresanja-zbog-niske-cene