U čačanskom kraju uveliko traje voćarska sezona. U toku je berba trešanja, a uskoro počinje berba malina ali i kajsija. Voće je rodilo ove godine, ali proizvođači su sada nezadovoljni cenom. Trešnje su sa početnih 1.000 dinara sada spale na samo 100 dinara zbog čega su neki i odustali od branja.
– Cena je pala na 100 dinara, a imamo informacije da je u Donjoj Trepči nude i po 50 dinara da ti bereš. Kakvo je stanje u državi, samo stanje tržišta, samq nestašica novca, nemamo izvoz, nemamo uvoz, divlje tržište, i to je sve uzrokovalo ovu cenu. To će biti 100% i sa kajsijom i sa šljivom. Nadam se da neće tako biti, ali kako je sve krenulo, ovde najviše strada seljak i potrošač – kaže Milorad Vučićević iz Prijevora.
Kao jedan od razloga pada cene navodi se i to što nemamo prerađivačke kapacitete, pa danas nemamo fabrike koje bi prerađivale voće, pravili sokove, džemove ili kompote.
– Država dovodi fabrike kao što je Leoni ili Forverk da savijaju kablove, umesto da dovedu velike prerađivačke industrije, kao što je bio nekad Fruktal iz Slovenije koji je otkupljivao sve ovde. Ovo naše voće je mnogo kvalitetnije nego voće iz Smedereva ili u drugim državama jer ima najviše procenata šećera. Ali u čijem je to interesu? Da li da se uništi poljoprivreda, a da se naprave robovi od ljudi i da rade, da savijaju kablove i gume? Kad je Miloš Obrenović mogao da izvozi svinje, mogao da izvozi suve šljive, a mi u sadašnjem vremenu ne možemo, ne znam čemu ovo sad vodi – kaže Vučićević i dodaje da ništa bolja situacija neće biti i kada je kajsija i šljiva u pitanju. Zbog toga kaže ne vidi budućnost za srpsko selo ako se nešto promeni.
– Slušamo neke stručnjake koji su pri ministarstvu i kažu da je ekstra rod kajsije. Kao što vidite, kajsija počinje da opada zato što nije bilo dobro oprašivanje. Rod je 70% od uobičajenog. A za ovo morate uložiti mnogo. Prodavao sam kajsiju za jednu marku 2001. godine. Zamislite šta je bila tad jedna marka, koliko je tada bila cena goriva, a sad je cena goriva 230 i nešto, a u Makedoniji je 167 cena goriva. Hemija je otišla, đubrivo je otišlo, sve je otišlo. Sumorna je slika nad srpskim selom. Deca će da odu, a mi ćemo ostati kao čume da se borimo u ovoj državi i da postanemo robovi nečiji. Ja sam navikao. Mene su nazivali i ustašom i šta sve ne a svi moji su ginuli u svakom ratu. Najstariji papir koji imam u kući svedoči da su se iz moje kuće borili za Srbiju još 1877.godine, pred Berlinski kongres. U Prvom svetskom ratu poginula su mi dvojica. U Drugom svetskom ratu deda mi je bio zarobljen. Nesrećnih 90-ih, ja sam u ratovima učestvovao. I borim se za ovu zemlju, ali ne ističem to. Nije to važno. Delima se dokazuje. Ali došli su neki koji nemaju ovde za zadušnice gde da zapale sveće i oni su veliki Srbi, a ja sam izdajnik. Zamislite vi ovakvu lepotu, ovako, sve ovde u Srbiji, da li ćemo da uništimo. Kaže: „Šta ćemo s decom? Deca će otići, ona će se snaći. Mi ćemo ostati kao robovi ovde, da jedan drugome se svađamo, ko je za ovoga, ko je za onoga, umesto da se borimo za tu decu da ostanu ovde. Neka razmisli ovaj narod šta radi, da li će da savija kablove ili da živi od zdrave prirode“, poručuje Milorad Vučićević.
Tekst: Ozonpress
https://www.ozonpress.net/ekonomija/prekinuta-berba-tresanja-zbog-niske-cene