Подно окомите стене скрио се извор хладне воде, а из великог камена допире хук, мештанима се у давним временима учинило да то неко у дубини стене говори, па одатле и назив
Тамо где настаје Сибничка река, у вековима минулим, на брду званом Град, подно планине Стражевице подигнут је Сибнички град. По том граду је касније и село у подножју добило назив Сибница. Или је било обрнуто.
Свеједно ко је коме кумовао, тек ово је један од лепших предела лепе Србије. А у посету овом крају намерници одлазе понајвише због извора за који мештани тврде да помаже. Да та вода проблеме решава. Извор су назвали Говор вода.
Пут ка Сибници иде од Крагујевца, па до Рековца, а онда до тридесетак километара удаљене Сибнице. Када се уђе у село, асфалт води до последњих кућа у Горњој Сибници. Ту се завршава. Даље га Граду или извору треба пратити ток Сибничке реке. Код последњих кућа мештани посетиоцима скрећу пажњу. Опасности нема, јер нема крупне дивљачи, али ако је топло време треба пазити где се стаје. Док пут води поред потока змије белоушке умеју да пређу друм, а горе у камењару господаре шарке и поскоци.
На око три километра од села налази се црква Светог Петра и Павла. На невеликој заравни,на пропланку, окружена високим храстовима бели се богомоља. Није закључана, са стране су свеће и шибица, па намерник може да упали воштаницу, а пара остави према жељи.
Још мало узбрдо, па лево стазом и право до врела. Тамо, подно окомите стене, километар далеко од цркве, извире вода. Баш из стене. Чује се још док јој се прилази. Тај звук је многе подсетио на говор, па одатле назив.
Извор као и други, рекао би свако ко дође. Вода бистра и хлада. Једино је тај клокот чудан. Извор је на 710 метара надморске висине, врх Града је на 818.метру
А коме је било мало путовање од Сибнице до извора, па би још нешто да види, може даље. Клизи ситан камен под ногама, али треба уложити труд да би се видело још нешто што Град у недрима крије. И да би се уживало у погледу с његовог врха.. А то што крије су Сибничка пећина и Сибничка јама.
Даље узбрдо, све до врха. До места где је некада постојао град. Ко чује легенду о овом граду, дознаће и откуд тај чудни звук у стени и назив Говор вода. Према легенди из рековачког краја, становништво Сибничког града, које је током средњег века живело на овој утврди, одједном је оболело од неке заразне болести. Епидемија је за неколико дана преполовила број житеља тако да више није било места да се њихова тела сахране. Да би спречиле масовну заразу, власти су наредиле да се умрли сахране у јаму недалеко од града. Тако народ овог краја верује да жубор који се чује из стене долази од разговора људи који су сахрањени у јами.
Осим легенде нико други се није потрудио да објасни ову појаву, али чини се велике мистерије нема. Највероватније је да вода пролази кроз поѕемне канале у стенама одакле се и чује чудноват звук. Како год било, необично јесте. И вреди то доживети.
Текст и фото: Огњан Радуловић