Иако се код већине крмача након прашења развија снажан мајчински инстинкт, поједине јединке могу показати потпуно супротно понашање. Уместо заштите и бриге о потомству, неке крмаче постају изразито нервозне, узнемирене или агресивне према прасићима. Ово стање у стручној литератури познато је као постпорођајна неуроза или синдром агресивног мајчинског понашања, а може довести до великих губитака у производњи.
Ветеринари наводе да се проблем најчешће јавља током прва 24 до 72 часа након прашења, када су хормонске промене најизраженије и када се успоставља однос између крмаче и новорођених прасади. У том периоду поједине животиње показују необично понашање јер одбијају да легну како би прасад сисала, нервозно устају и лежу, гласно се оглашавају, гризу преграде бокса или покушавају да побегну од младунаца. У тежим случајевима могу да повреде, угризу или чак усмрте сопствену прасад.
Према подацима објављеним у научним истраживањима, агресивно понашање према прасадима може се јавити код до 20 одсто крмача и назимица, при чему се знатно чешће региструје код младих животиња које се први пут прасе. Стручњаци сматрају да искуство има значајну улогу, па су првопраскиње под већим ризиком од развоја овог поремећаја.
Узроци настанка постпорођајне неурозе нису у потпуности разјашњени. Сматра се да настаје као последица међусобног деловања хормонских промена, стреса и услова држања. Непосредно пре и након прашења долази до наглих промена концентрације естрогена и прогестерона, што код појединих грла може утицати на понашање и праг толеранције. Научници су утврдили да су одређени хормонски поремећаји повезани са већом склоношћу ка агресији према потомству.
Поред хормонских фактора, значајну улогу имају и услови смештаја. Премештање крмача у прасилиште свега неколико дана пре прашења, бука, честа узнемиравања, висока температура у објекту, лоша вентилација и стрес током порођаја могу повећати ризик од појаве проблема. Истраживања су показала да је ризик значајно већи код крмача које су у прасилиште пребачене четири или мање дана пре очекиваног прашења.
Ветеринари упозоравају да постпорођајну неурозу често прате и други здравствени проблеми. Међу најчешћим је постпорођајни дисгалактични синдром (ПДС), некада познат као ММА синдром. Реч је о поремећају који обухвата смањено лучење млека, упалу млечне жлезде, повишену телесну температуру и смањен апетит. Овај синдром сматра се најчешћим обољењем крмача након прашења, а поједина истраживања показала су да се јавља код 13 до 23 одсто животиња, док је на појединим фармама забележена учесталост и до 38 одсто.
Када крмача нема довољно млека или осећа бол приликом дојења, прасад постају немирна и упорно покушавају да сисају. Таква ситуација додатно појачава стрес код мајке и може допринети развоју агресивног понашања. Због тога стручњаци препоручују да се приликом појаве неурозе обавезно провери опште здравствено стање крмаче, температура тела и стање вимена.
Први знак да нешто није у реду често се не уочава на крмачи већ на прасадима. Гладна прасад су немирна, често цвиле, не одмарају се након сисања и заостају у напредовању. У тежим случајевима долази до повећане смртности, пролива и исцрпљености легла. Управо због тога ветеринари сматрају да понашање прасади представља један од најважнијих показатеља здравственог стања крмаче у првим данима након прашења.
Превенција се заснива на смањењу стреса током и непосредно након прашења. Крмаче би требало благовремено преместити у прасилиште како би се навикле на нову средину, обезбедити им довољно простора, сталну доступност воде и одговарајућу температуру у објекту. Током прашења неопходан је наѕор, али без непотребног узнемиравања животиње. Посебну пажњу треба посветити назимицама које се први пут прасе, јер управо код њих најчешће долази до поремећаја мајчинског понашања.
Иако се постпорођајна неуроза не јавља код сваке крмаче, њене последице могу бити озбиљне. Правовремено препознавање симптома, добра организација прашења и адекватни услови држања кључни су за очување здравља крмаче и опстанак прасади, али и за смањење економских губитака на фарми.
Текст: Љиљана Натошевић
Фото: пиxабаy