Srbija je izgubila lidersku poziciju na svetskom tržištu malina i pala na treće mesto, iza Poljske i Ukrajine. Sunovrat je počeo nakon rekordne 2021. godine, a najočigledniji pokazatelj krize je drastičan pad zasada – sa nekadašnjih 24.000 na svega 8.000 hektara.
Ključni problemi u malinarstvu:
Skok troškova proizvodnje: Cene đubriva, goriva i zaštitnih sredstava divljaju, dok dnevnice berača dostižu i 60 evra, a radnu snagu je sve teže naći.
Kursni pritisak i uvoz: Prema rečima dr. Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, nerealan kurs evra destimuliše domaći izvoz, a pogoduje nekontrolisanom uvozu jeftinije maline.
Tržišni i klimatski potresi: Nestabilne otkupne cene i loše vremenske prilike demotivišu proizvođače, dok državi nedostaju jasna strategija i uređeno tržište.
Ima li nade za oporavak?
Uprkos krizi, trenutno stanje u malinjacima je stabilnije nego lane. Zbog bolje kondicije biljaka, ove sezone se očekuje 30% do 40% veći rod u odnosu na prošlu godinu.
Srbija nije izgubila znanje i potencijal. Da bi se vratila na vrh, neophodni su:
Sistemska podrška uspešnim proizvođačima u kriznim periodima.
Masovnije osiguranje zasada kao zaštita od klimatskih promena.
Uređenje tržišta i bolja kontrola uvoza.
Tekst: Z.D.
Izvor: https://newsmaxbalkans.com/ekonomija/vesti/50129/zasto-srbija-vise-nije-lider-u-proizvodnji-maline/vest