Србија је изгубила лидерску позицију на светском тржишту малина и пала на треће место, иза Пољске и Украјине. Суноврат је почео након рекордне 2021. године, а најочигледнији показатељ кризе је драстичан пад засада – са некадашњих 24.000 на свега 8.000 хектара.
Кључни проблеми у малинарству:
Скок трошкова производње: Цене ђубрива, горива и заштитних средстава дивљају, док дневнице берача достижу и 60 евра, а радну снагу је све теже наћи.
Курсни притисак и увоз: Према речима др. Александра Лепосавића из Института за воћарство у Чачку, нереалан курс евра дестимулише домаћи извоз, а погодује неконтролисаном увозу јефтиније малине.
Тржишни и климатски потреси: Нестабилне откупне цене и лоше временске прилике демотивишу произвођаче, док држави недостају јасна стратегија и уређено тржиште.
Има ли наде за опоравак?
Упркос кризи, тренутно стање у малињацима је стабилније него лане. Због боље кондиције биљака, ове сезоне се очекује 30% до 40% већи род у односу на прошлу годину.
Србија није изгубила знање и потенцијал. Да би се вратила на врх, неопходни су:
Системска подршка успешним произвођачима у кризним периодима.
Масовније осигурање засада као заштита од климатских промена.
Уређење тржишта и боља контрола увоза.
Текст: З.Д.
Извор: https://newsmaxbalkans.com/ekonomija/vesti/50129/zasto-srbija-vise-nije-lider-u-proizvodnji-maline/vest