U srcu Srbije u selu Rajković kod Mionice, nalazi se jedan voćnjak, a u sred voćnjaka kuća. Ima li šta lepše nego buditi se uz procvale jabuke, šljive, pa uz sve to i organske. A, znamo svi koliko je teško dobiti taj sertifikat koji kaže da je vaše voće zdravo, nije tretirano hemijom. To voće vlasništvo je Zorana Joksimovića, a od njega pravi namaze, sokove, soseve, da ga se ni Francuska ne bi postidela.
– Zets Orchard paleta proizvoda nastala je od našeg sertifikovanog organksog voća. U toj paleti ne možemo ništa posebno izdvojiti, ali je možda reći da je među najpoznatijima barbikju sos od organske jabuke i dvadesetjednog organskog sastojka. Jedan od njih je sirće koje pravimo od dvadesetak vrsta organskih jabuka i divljih jabuka. Drugi sastojak je organski hladno ceđeni sok od organske jabuke Ivana. Pored toga imamo i čatni na bazi smokve koji sjajno ide kao uz meze. Svi su proizvodi veganski, bez glutena, bez belih šećera, konzervansa i aditiva – ističe Joksimović, koji je ponosan i na sos od šljiva po recepturi staroj 1500 godina.
– Sledeći proizvod koji ide uz hranu je sos od šljiva po recepturi staroj 1500 godina. Taj sos jako lepo ide uz mesa, fuagra, paštete i mnogo drugih specijaliteta – objašnjava, dodajući da mermeladu od crnog luda zaslađuju organskim puterom od jabuka.
– Imamo i marmeladu od crnog luka, zaslađenu sa organskim puterom od jabuka. To je jelo koje Francuzi jako vole i ide lepo sa hlebom i sirom. Imamo i aromatični namaz koji je napravljen od organskih jabuka i on je lep uz palačinke, tu je i namaz od divljih krušaka i jabuka, bez šećera, uz palačinke sireve, vino – pored namaza i soseva, ovo gazdinstvo pravi i sokove, naravno od organskog voća.
– Pravimo i hladno ceđeni sok od jabuke Ivana, takođe hladno ceđeni sok od cvekle i šargarepe. Osmislili smo nadeve, jedan je od šljive, drugi od jabuke, želatiniran je u sopstvenom sosu od jabuke i šljive. Sve je spakovano tako da možete odmah da stavite u pitu kao nadev, a u slučaju šljive dodate malo čokolade i imate odličan slatkiš – kaže Joksimović, otkrivajući kako na svom gazdinstvu pravi kalvados.
– Prvo se napravi hladno ceđeni sok, zatim se izazove alkoholna fermentacij, na taj način dobijemo organsko vino koje rashladimo. U nekom trenutku prođe kroz prvu destilaciju, zatim drugu destilaciju vrlo konzervativnim metodama sa visokim procentom alkohola, bez ikakvih preksakanja. Kada je završena i prva i druga destilacija, posle odležavanja to ide u hrast i nakon godina stajanja, kod nas četiri godine, flaširamo ga i pečatiramo voskom – rekao je za Bolje polje Zoran Joksimović.
Tekst i foto: Zorica Dragojević