Na selu dan ne počinje sa prvim obavezama, već se sa njima nikada ni ne završava. Između kuće, dvorišta, porodice i posla, ima žena koje ne traže izgovore, već pronalaze snagu. Jedna od njih je Ivana Krstić – tiha, skromna i uporna, žena koja je dokaz da se ljubav prema prirodi i radne navike mogu pretvoriti u ozbiljan posao. Dok mnogi pčelarstvo doživljavaju kao hobi, ona ga živi svakodnevno. Bez velike pompe, uspeva da brine o domaćinstvu i da istovremeno vodi pčelinjak sa, kako ona skromno kaže, stotinu košnica, kao da je to najprirodnija stvar na svetu.
– Mi smo iz Lazareva, sela iz okoline Zrenjanina. Suprug je medicinski tehničar u prihvatililštu za beskućnike, a ja se bavim samo pčelarstvom. Imamo troje dece i dok ih nismo izveli na put bili smo, uglavnom posvećeni njima. Do tad nismo razmnožavali košnice i išli na bazare, prodavalo se na veliko, sada je situacija drugačija – priča Ivana (PF Mimi & Ivana), na čijem licu se ne vidi ni trunka umora, jer je očigledno da posao sa pčelama donosi uživanje.
– Posao u radionici započinjemo kafom, tako nam je svako jutro – i kad jutro tako lepo krene, naravno da joj ništa nije teško.
– U prednosti smo jer možemo da biramo kako će izgledati radni dan. Nekad radim od šest ujutro do uveče, nekad osam sati, u zavisnosti od količine posla, narudžbina, ali se lepo organizujemo i stižemo sve. Sve sami pravimo od košnica, ramova, satnih osnova. Od proleća krećemo na pašu uljane repice, bagrem, bagremac, lipa, suncokret. Imamo stotinak košnica – kaže skromo Ivana, kao da je u pitanju desetak košnica, a ne veliki pčelinjak. Koliko su vredni i koliko im sve lako ide govori i asortiman proizvoda koje izlažu.
– Da, primetili ste prvo med sa omanom. Zanimljiv je jer je oman biljka koja potpomaže čišćenje pluća, preporučuju je pušačima, kombinacija sa omanom i anisom je veoma delotvorna. Ima nas koji smo već probali – način pripreme nije komplikovan, a može trajati koliko i sam med, neograničeno.
– Sušeni koren biljke se usitni, ne meljemo ga srkoz na sitno, već da ima delova koji će krckati u ustima, zatim mešamo sa medom. Sve što je pomešano sa medom a sušeno je, nema rok trajanja. Koliko traje med toliko traje i mešavina, znači dok je ne pojedete. Jedino ukoliko se koristi sirovo voće onda se ograničava rok – objašnjava Ivana, koja u ponudi ima i rafaelo med, za sve one koji vole slatko a žele da to bude zdrav ili bar zdraviji slatkiš.
– Rafaelo med je sa pečenim usitnjenim bademom i kokosom i vrlo je ukusan. Zdrav slatkiš. Ljudi vole i kupuju sve. Od običnog meda do meda za jačanje imuniteta, bolesti krvnih sudova, poboljšanje krvne slike, za iskašljavanje, prostatu, i meda sa liofilizovanim voćem koje uglavnom kupuju za decu. Ponekad je decu teže nagovoriti da jedu med, ali kad je ovakav on dobije ukus voća sa kojim je pomešan, tako da deca brže naviknu i bude im lepši, privlačniji, jedu ga kao namaz ili slatkiš – zaključila je Ivana, koja je od prošle godine i ponosna vlasnica vinograda, te od nje očekujemo još lepih proizvoda u nekim budućim danima.
Tekst i foto: Zorica Dragojević