Kasni prolećni mrazevi koji su tokom kraja aprila, početka maja, a ponegde i sredinom maja pogodili Srbiju, ostavili su posledice na usevima pšenice. Prema podacima automatskih meteoroloških stanica, temperature su se na pojedinim lokalitetima spuštale i do -4,9 stepeni Celzijusa, a mraz je trajao od dva do devet sati.
Kako navodi Prognozno-izveštajna služba Srbije (PIS), najveća oštećenja zabeležena su na parcelama gde je klas u trenutku pojave niskih temperatura već bio potpuno izašao iz rukavca i ostao direktno izložen hladnoći. Tamo gde je klas tek počinjao da se pojavljuje, oštećenja su uglavnom ograničena na vršni deo.
Intenzitet posledica razlikuje se od regiona do regiona, ali i u zavisnosti od sorte, roka setve i faze razvoja biljke. U trenutku udara mraza usevi su se nalazili u osetljivim fazama – od pojave zastavičara i klasanja do početka cvetanja.
Stručnjaci upozoravaju da se oštećenja od mraza lako mogu zameniti sa simptomima fuzarioze klasa ili posledicama ishrane žitnih stenica, zbog čega je neophodan oprez pre donošenja odluke o tretmanu.
Kod oštećenja izazvanih mrazom najčešće dolazi do belenja dela ili celog klasa, ali tkivo ostaje suvo, bez truleži i bez vidljivih prevlaka. Simptomi se obično javljaju ravnomerno, naročito u nižim delovima parcele gde se hladan vazduh duže zadržava.
S druge strane, kod fuzarioze dolazi do prevremenog belenja pojedinih klasića, a pri većoj vlažnosti mogu se pojaviti karakteristične ružičaste ili narandžaste prevlake gljive. Kod napada žitnih stenica najčešće se uočavaju osušeni klasići i sitna tamna tačka na mestu uboda, dok ubod u vreteno može dovesti do sušenja dela klasa.
Iz PIS-a posebno naglašavaju da se u usevima koji su pretrpeli oštećenja od mraza ne preporučuje primena hemijskih mera zaštite. Dalji razvoj pšenice i nalivenje zrna zavisiće pre svega od vremenskih uslova u narednom periodu, količine padavina i temperatura pogodnih za nastavak vegetacije.
N. Š.
Foto: PIS Srbija