Касни пролећни мразеви који су током краја априла, почетка маја, а понегде и средином маја погодили Србију, оставили су последице на усевима пшенице. Према подацима аутоматских метеоролошких станица, температуре су се на појединим локалитетима спуштале и до -4,9 степени Целзијуса, а мраз је трајао од два до девет сати.
Како наводи Прогнозно-извештајна служба Србије (ПИС), највећа оштећења забележена су на парцелама где је клас у тренутку појаве ниских температура већ био потпуно изашао из рукавца и остао директно изложен хладноћи. Тамо где је клас тек почињао да се појављује, оштећења су углавном ограничена на вршни део.
Интензитет последица разликује се од региона до региона, али и у зависности од сорте, рока сетве и фазе развоја биљке. У тренутку удара мраза усеви су се налазили у осетљивим фазама – од појаве заставичара и класања до почетка цветања.
Стручњаци упозоравају да се оштећења од мраза лако могу заменити са симптомима фузариозе класа или последицама исхране житних стеница, због чега је неопходан опрез пре доношења одлуке о третману.
Код оштећења изазваних мразом најчешће долази до белења дела или целог класа, али ткиво остаје суво, без трулежи и без видљивих превлака. Симптоми се обично јављају равномерно, нарочито у нижим деловима парцеле где се хладан ваздух дуже задржава.
С друге стране, код фузариозе долази до превременог белења појединих класића, а при већој влажности могу се појавити карактеристичне ружичасте или наранџасте превлаке гљиве. Код напада житних стеница најчешће се уочавају осушени класићи и ситна тамна тачка на месту убода, док убод у вретено може довести до сушења дела класа.
Из ПИС-а посебно наглашавају да се у усевима који су претрпели оштећења од мраза не препоручује примена хемијских мера заштите. Даљи развој пшенице и наливење зрна зависиће пре свега од временских услова у наредном периоду, количине падавина и температура погодних за наставак вегетације.
Н. Ш.
Фото: ПИС Србија