У срцу Марибора, на Војашинској улици, уздигнута је лоза која пркоси времену – модра кавчина, позната и као Стара трта. И није то само винова лоза, већ живи сведок историје, чувар успомена и симбол истрајности. Њени корени, дубоко у земљи, памте опсаде, ратове и славље, док њени гроздови сваке јесени доносе дах прошлих векова. Могу ли се назвати једним од срећника који су лозу видели и вино од потомка лозе пили – могу. Да га опишем не могу, јер то је вино које у свакој капи носи дух вечности.
Године ове старице установљене су 1972. године методом инкременталног датирања и бројања годова, када је професор др Рихард Еркер открио да постоји најмање 350 година. Верује се да је посађена крајем средњег века, у време када су Марибор опседали Турци. Преживела је све жестоке борбе, јер је Кућа старе трте, на којој и данас расте, била део градских зидина.
Данас је Стара трта уписана у Гинисову књигу рекорда као најстарија винова лоза на свету. У њену част Марибор сваке године организује манифестације – од свечаног орезивања до Фестивала Старе трте, једног од најважнијих винских и кулинарских догађаја у региону. Лоза има и своју химну, а Кућа старе трте претворена је у винотеку и музеј вина.
Овај чокот просечно роди од 100 до 150 гроздова, са приносом од 33 до 55 килограма. Највећи род забележен је 1991. године, када је убрано 180 гроздова тежине 67 килограма. Од овога грожђа Факултет за пољопривреду и науку о биосистему Универзитета у Марибору годишње произведе око 30 литара вина – а постоје и потомци лозе у на тврђави у Птују и Дестрнику.
Модра кавчина није само лоза, она је мост између прошлости и садашњости, симбол истрајности и живота. Њена прича подсећа да време пролази, али да сећања, традиција и дух народа остају укорењени – баш као њени корени у земљи Марибора.
Текст и фото: Зорица Драгојевић