U eri hibrida, nastalih da bi prkosili vremenu, insektima, bolestima, da bi se prilagodili zemlji i ljudima, izdvaja se onaj jedan, stari, nepromenjih osobina, nepromenjenog ukusa – futoški kupus. Nastao po saznanju Miroljuba Jankovića, još pre hiljadu godina, a opstao i ostao najbolji baš tu u Futogu.
– Pravog futoškog kupusa imate jedino u Futogu, gde postoji i Udruženje koje se brine o proizvodnji semena. U stvari, ima zaokružen krug od semena do glavice i kiselog kupusa. Mi okupljamo ljude koji se bave tom autohtonom sortom – rekao je Miroljub za Bolje polje, naglašavajući da se mnogi hibridi prodaju pod tim imenom, ali da je samo jedan pravi.
– Sve vrste hibridnih kombinacija se prodaju pod imenom futoškog kupusa, na žalost jedini način da se borimo protiv toga je da se obeležimo – ako nije obeležen, oni koji ga kupuju za zimnicu, teško će znati da li je pravi.
-Teško je onima koji jednom do dva puta godišnje imaju kontakt sa ovim kupusom da zapamte njegove odlike. Genetski inženjering je vrlo moćna tehnologija koja napravi vrlo vernu kopiju. Tu je caka. Inače je priča o autohtonim sortama sve aktuelnija, jer ove hibridne su veštačke, sterilne biljke od kojih ne možete napraviti seme, ili ako ga napravite to seme vam neće dati ništa. To je inženjering koji želi da stavi pod kontrolu proizvodnju hrane – bitno je znati ono što je odlika futoškog kupusa.
– Inače, futoški kupus karakteriše tanak list, jako fin osećaj kad ga dirate rukom, mek je, ima slabo izraženu nervaturu i vrlo je zahvalan što se tiče konzumacije, jer kad ga jedete to je za vaš organizam lek – da bi se taj „lek“ proizveo, po rečima Miroljuba Jankovića, potrebno je dve godine.
– Čitav krug proizvodnje je sledeći: izaberete na parceli glavicu koja je po vama vrlo potentna za proizvodnju semena. Tu glavicu u jesen ili na počeku zime pohranite u zemlju, na proleće niče cvetonosno stablo, cveta, sledi oplodnja i dobijete mahunu sa semenom. To seme sledeće godine sejete, jer je dvogodišnja biljka, ne može za jedan ciklus da proizvedete seme da ga na vreme posadite, jer kasni jedno mesec dana. Onda to seme sejete – da bi rastao, potrebno mu je i vode i đubriva.
– Treba mu svega u normalnim količinama, i vode, i đubriva, ono što mi radimo ove godine, napravili smo prirodni preparat sa nekim ljudima, preparat služi kao đubrivo, fungicid i insekticid. Ove godine je u fazi ispitivanja kako će se pokazati – zemljište na kome Futožani gaje ovaj kupus je peskovito i mnogo je bitniji mineralni sastav, koji je njegov nanos.
– Zahteva uglavnom peskovito zemljište. Bitan je mineralni sastav, što se tiče supsatnci kalijuma, kalcijuma i azota to nije presudno. Presudno je koji minerali su tu, koji je nanos. Kod nas je uglavnom peskulja, ima negde i jače zemlje, taj mikroklimatski fenomen blizina Dunava, Fruške gore i znanje ljudi su od značaja. Ova sorta je po moojim podacima stara više od hiljadu godina. Ono što nauka govori da mora biti nečega, apsolutno nije merilo za autohtone sorte. One dobijaju informacije od sunca, od okruženja – zaključio je Miroljub Janković iz Udruženja Futoški kupus.
Tekst i foto: Zorica Dragojević