У ери хибрида, насталих да би пркосили времену, инсектима, болестима, да би се прилагодили земљи и људима, издваја се онај један, стари, непромењих особина, непромењеног укуса – футошки купус. Настао по сазнању Мирољуба Јанковића, још пре хиљаду година, а опстао и остао најбољи баш ту у Футогу.
– Правог футошког купуса имате једино у Футогу, где постоји и Удружење које се брине о производњи семена. У ствари, има заокружен круг од семена до главице и киселог купуса. Ми окупљамо људе који се баве том аутохтоном сортом – рекао је Мирољуб за Боље поље, наглашавајући да се многи хибриди продају под тим именом, али да је само један прави.
– Све врсте хибридних комбинација се продају под именом футошког купуса, на жалост једини начин да се боримо против тога је да се обележимо – ако није обележен, они који га купују за зимницу, тешко ће знати да ли је прави.
-Тешко је онима који једном до два пута годишње имају контакт са овим купусом да запамте његове одлике. Генетски инжењеринг је врло моћна технологија која направи врло верну копију. Ту је цака. Иначе је прича о аутохтоним сортама све актуелнија, јер ове хибридне су вештачке, стерилне биљке од којих не можете направити семе, или ако га направите то семе вам неће дати ништа. То је инжењеринг који жели да стави под контролу производњу хране – битно је знати оно што је одлика футошког купуса.
– Иначе, футошки купус карактерише танак лист, јако фин осећај кад га дирате руком, мек је, има слабо изражену нерватуру и врло је захвалан што се тиче конзумације, јер кад га једете то је за ваш организам лек – да би се тај „лек“ произвео, по речима Мирољуба Јанковића, потребно је две године.
– Читав круг производње је следећи: изаберете на парцели главицу која је по вама врло потентна за производњу семена. Ту главицу у јесен или на почеку зиме похраните у земљу, на пролеће ниче цветоносно стабло, цвета, следи оплодња и добијете махуну са семеном. То семе следеће године сејете, јер је двогодишња биљка, не може за један циклус да произведете семе да га на време посадите, јер касни једно месец дана. Онда то семе сејете – да би растао, потребно му је и воде и ђубрива.
– Треба му свега у нормалним количинама, и воде, и ђубрива, оно што ми радимо ове године, направили смо природни препарат са неким људима, препарат служи као ђубриво, фунгицид и инсектицид. Ове године је у фази испитивања како ће се показати – земљиште на коме Футожани гаје овај купус је песковито и много је битнији минерални састав, који је његов нанос.
– Захтева углавном песковито земљиште. Битан је минерални састав, што се тиче супсатнци калијума, калцијума и азота то није пресудно. Пресудно је који минерали су ту, који је нанос. Код нас је углавном пескуља, има негде и јаче земље, тај микроклиматски феномен близина Дунава, Фрушке горе и знање људи су од значаја. Ова сорта је по моојим подацима стара више од хиљаду година. Оно што наука говори да мора бити нечега, апсолутно није мерило за аутохтоне сорте. Оне добијају информације од сунца, од окружења – закључио је Мирољуб Јанковић из Удружења Футошки купус.
Текст и фото: Зорица Драгојевић