Да ли сте знали да је једна од најбољих воћних ракија у Србији настала потпуно случајно, и то због лоше фиксираног терета у камиону? Када су се пре неколико година, услед рутинског транспорта, гајбице препуне прворазредне боровнице преврнуле у приколици, отац Вање Косовац са породичне плантаже „ПримеБеррy“, нашао се пред озбиљном дилемом. Уместо да очајава над просутим родом или да врхунско воће прода у бесцење, одлучио се за експеримент – упалио је стари казан и преточио штету у течно злато. Данас, ова ракија са обронака Сувобора не само да осваја непца, већ се са Међународног такмичења у Тополи вратила окићена златном медаљом.
– Ја сам Вања Косовац и ми смо породична плантажа и винарија ПримеБеррy. Плантажу смо основали 2018. године на обронцима планине Сувобор, код Равне Горе, изнад Бање Врујци. На око пет хектара имамо боровницу, шест хиљада биљака у банковима у земљи, сорта је дјук, мало је сочнија. Бавимо се пре свега производњом и продајом боровнице отккупљивачима – поносно је, за Боље поље, изјавила млада власница винарије, наглашавајући да је брање боровнице врло осетљив посао.
– Врло је нежна и користимо такозвани „оне тоуцх аппроацх“ (приступ једног додира), где се боба буквално палцем једне руке скида са гранчице, пазећи да се њена фина опна не оштети. Тајна технологије: Исти процес, али без компромиса у квалитету – објаснила је Вања, чија боровница углавном иде за извоз.
– Сарађујемо и са нашим великим ланцима као што је Лидл – укључио се у причу и Вањин отац, откривши нам да је ракију Плавиа, почео да прави сасвим случајно.
– Ракију Плавиа сам почео случајно да правим. Кад сам кретао у целу причу о боровници имао сам идеју да поред боровнице која је сировина, то надоградим неким полупроизводом или готовим производом. Ово је дошло случајно, камион који смо утоварили за испоруку са све убраном боровницом тог дана нисмо добро фиксирали, у току вожње су се гајбице преврнуле. Било ми је жао, нисам могао да их продам, нисам хтео да их дам у индустрију буд зашто, знао сам да имам казан од раније и реко ајде да пробам да направим ракију. Размишљао сам то је воће као и било које друго и не могу да погрешим. Тако је кренуло – а процес је као и код сваке друге ракије. Мека па препек.
– Кључна разлика је што за нашу ракију користимо искључиво ручно обрану, првокласну боровницу – ону исту која иде за извоз. Не остављамо другу или трећу класу. То воће има максималну количину шећера, потпуно је чисто и иде директно у посуде. Сам процес печења је апсолутно исти као и код било које друге традиционалне воћне ракије: иде мека ракија, па препек, одвајање првенца и патоке. Приликом стављања у буре, боровницу мало промуљамо у муљачи за грожђе подешеној на најмању калибражу, само да пусти сок. Како воће силази на дно и слаже се, у одређеном тренутку додајемо квасац. Кљук обично стоји око три недеље. Трудимо се да температура за формирање кљука буде између 18 и 20 степени, мада смо тренутно, док потпуно не усавршимо услове, између 20 и 25 степени. Имамо велику бурад од четири тоне, која пунимо до око три тоне. Након дестилације, ракија одлежава у иноx бурадима – казани за печење нису колонски, али јесу новији.
– Казани су нам новији, запремине 350 литара. Нису још увек колонски, али имају електричну мешалицу како кљук не би загорео, као и уграђен уређај за испирање. Имамо пумпе за кљук и пумпе за ракију, тако да је процес чист и олакшан – црево се спусти у буре, повуче у казан, а када се печење заврши, све се испразни преко вентила и систем се пропере. Чак имамо у плану да остатке од прераде почнемо да користимо као органско ђубриво на плантажи, јер смо по начину узгоја веома близу органске производње. Заокружен систем и поглед у будућност – а боровница јесте будућност, и кад друго воће подбаци, она роди.
– Прошла година је била лоша за већину воћара, али боровница је била једино воће које је опстало на тржишту, што је условило никад већу цену. Ове године је цена на светском тржишту нешто нижа. Ипак, велика предност боровнице је што је доступна током целе године. Наш род је ове године изузетно здрав, није било превише кише нити труљења – рекао је господин Косовац за Боље поље, наглашавајући и важност наводњавања и поседовања чистих извора воде.
– Плантажа је на брду, а боровница тражи растресито и пропусно земљиште које узме воде колико му треба, без задржавања. Зато јој је потребно много воде, али паметно дозиране. Цео наш систем је потпуно компјутеризован. Имамо три сопствена артéшка бунара и шумске изворе. Наводњавање ради по принципу „кап по кап“, а преко тог система вршимо и 90 одсто прихране, док фолијарно (преко листа) додајемо само мало азота. Атомизер нам је ове године ушао у плантажу свега два пута. Поред тога, имамо противградне мреже, сопствену хладњачу, камион, па чак и машину за паковање. Код нас је цео систем заокружен – од извора воде до готовог производа у флаши – закључио је Косовац.
Текст и фото: Зорица Драгојевић