Da li ste znali da je jedna od najboljih voćnih rakija u Srbiji nastala potpuno slučajno, i to zbog loše fiksiranog tereta u kamionu? Kada su se pre nekoliko godina, usled rutinskog transporta, gajbice prepune prvorazredne borovnice prevrnule u prikolici, otac Vanje Kosovac sa porodične plantaže „PrimeBerry“, našao se pred ozbiljnom dilemom. Umesto da očajava nad prosutim rodom ili da vrhunsko voće proda u bescenje, odlučio se za eksperiment – upalio je stari kazan i pretočio štetu u tečno zlato. Danas, ova rakija sa obronaka Suvobora ne samo da osvaja nepca, već se sa Međunarodnog takmičenja u Topoli vratila okićena zlatnom medaljom.
– Ja sam Vanja Kosovac i mi smo porodična plantaža i vinarija PrimeBerry. Plantažu smo osnovali 2018. godine na obroncima planine Suvobor, kod Ravne Gore, iznad Banje Vrujci. Na oko pet hektara imamo borovnicu, šest hiljada biljaka u bankovima u zemlji, sorta je djuk, malo je sočnija. Bavimo se pre svega proizvodnjom i prodajom borovnice otkkupljivačima – ponosno je, za Bolje polje, izjavila mlada vlasnica vinarije, naglašavajući da je branje borovnice vrlo osetljiv posao.
– Vrlo je nežna i koristimo takozvani „one touch approach“ (pristup jednog dodira), gde se boba bukvalno palcem jedne ruke skida sa grančice, pazeći da se njena fina opna ne ošteti. Tajna tehnologije: Isti proces, ali bez kompromisa u kvalitetu – objasnila je Vanja, čija borovnica uglavnom ide za izvoz.
– Sarađujemo i sa našim velikim lancima kao što je Lidl – uključio se u priču i Vanjin otac, otkrivši nam da je rakiju Plavia, počeo da pravi sasvim slučajno.
– Rakiju Plavia sam počeo slučajno da pravim. Kad sam kretao u celu priču o borovnici imao sam ideju da pored borovnice koja je sirovina, to nadogradim nekim poluproizvodom ili gotovim proizvodom. Ovo je došlo slučajno, kamion koji smo utovarili za isporuku sa sve ubranom borovnicom tog dana nismo dobro fiksirali, u toku vožnje su se gajbice prevrnule. Bilo mi je žao, nisam mogao da ih prodam, nisam hteo da ih dam u industriju bud zašto, znao sam da imam kazan od ranije i reko ajde da probam da napravim rakiju. Razmišljao sam to je voće kao i bilo koje drugo i ne mogu da pogrešim. Tako je krenulo – a proces je kao i kod svake druge rakije. Meka pa prepek.
– Ključna razlika je što za našu rakiju koristimo isključivo ručno obranu, prvoklasnu borovnicu – onu istu koja ide za izvoz. Ne ostavljamo drugu ili treću klasu. To voće ima maksimalnu količinu šećera, potpuno je čisto i ide direktno u posude. Sam proces pečenja je apsolutno isti kao i kod bilo koje druge tradicionalne voćne rakije: ide meka rakija, pa prepek, odvajanje prvenca i patoke. Prilikom stavljanja u bure, borovnicu malo promuljamo u muljači za grožđe podešenoj na najmanju kalibražu, samo da pusti sok. Kako voće silazi na dno i slaže se, u određenom trenutku dodajemo kvasac. Kljuk obično stoji oko tri nedelje. Trudimo se da temperatura za formiranje kljuka bude između 18 i 20 stepeni, mada smo trenutno, dok potpuno ne usavršimo uslove, između 20 i 25 stepeni. Imamo veliku burad od četiri tone, koja punimo do oko tri tone. Nakon destilacije, rakija odležava u inox buradima – kazani za pečenje nisu kolonski, ali jesu noviji.
– Kazani su nam noviji, zapremine 350 litara. Nisu još uvek kolonski, ali imaju električnu mešalicu kako kljuk ne bi zagoreo, kao i ugrađen uređaj za ispiranje. Imamo pumpe za kljuk i pumpe za rakiju, tako da je proces čist i olakšan – crevo se spusti u bure, povuče u kazan, a kada se pečenje završi, sve se isprazni preko ventila i sistem se propere. Čak imamo u planu da ostatke od prerade počnemo da koristimo kao organsko đubrivo na plantaži, jer smo po načinu uzgoja veoma blizu organske proizvodnje. Zaokružen sistem i pogled u budućnost – a borovnica jeste budućnost, i kad drugo voće podbaci, ona rodi.
– Prošla godina je bila loša za većinu voćara, ali borovnica je bila jedino voće koje je opstalo na tržištu, što je uslovilo nikad veću cenu. Ove godine je cena na svetskom tržištu nešto niža. Ipak, velika prednost borovnice je što je dostupna tokom cele godine. Naš rod je ove godine izuzetno zdrav, nije bilo previše kiše niti truljenja – rekao je gospodin Kosovac za Bolje polje, naglašavajući i važnost navodnjavanja i posedovanja čistih izvora vode.
– Plantaža je na brdu, a borovnica traži rastresito i propusno zemljište koje uzme vode koliko mu treba, bez zadržavanja. Zato joj je potrebno mnogo vode, ali pametno dozirane. Ceo naš sistem je potpuno kompjuterizovan. Imamo tri sopstvena artéška bunara i šumske izvore. Navodnjavanje radi po principu „kap po kap“, a preko tog sistema vršimo i 90 odsto prihrane, dok folijarno (preko lista) dodajemo samo malo azota. Atomizer nam je ove godine ušao u plantažu svega dva puta. Pored toga, imamo protivgradne mreže, sopstvenu hladnjaču, kamion, pa čak i mašinu za pakovanje. Kod nas je ceo sistem zaokružen – od izvora vode do gotovog proizvoda u flaši – zaključio je Kosovac.
Tekst i foto: Zorica Dragojević