Na prvi pogled, priča o Julijani Radovan iz Novog Sada ne liči na klasičnu poljoprivrednu temu. Nema traktora, nema hektara pod žitom, nema kalkulacija prinosa na papiru. A opet, sve se na kraju vraća zemlji, usevima i onome što iz njih raste.
Julijana je završila dva pedagoška i jedan medicinski fakultet iz oblasti logopedije, ali njen put se vremenom pomerio ka istraživanju odnosa između čoveka, prirode i energije. Orgonitima je počela da se bavi još 2011. godine, paralelno sa redovnim poslom, tražeći način da znanja iz različitih oblasti spoji u nešto primenjivo.
Danas, njen rad sve više ulazi u prostor koji zanima i poljoprivrednike, kako poboljšati kvalitet zemljišta, vitalnost biljaka i opšte stanje ekosistema bez agresivne hemije.
Mnogi za orgonsku energiju nikada nisu ni čuli, ali, kako tvrde oni koji je koriste, ona već ima svoju primenu i u agraru. Koncept potiče još iz sredine prošlog veka, kada ga je predstavio Wilhelm Reich, nazivajući je energijom života, rasta i kretanja.
Orgoniti, koje Julijana izrađuje i usavršava godinama, predstavljaju kombinaciju metala i kristala kvarca povezanih smolom, spoj organskog i neorganskog. Njihova uloga, prema njenim rečima, jeste da harmonizuju prostor i utiču na živi svet.
– Orgonska energija predstavlja život, rast i bujanje. Mi koji se bavimo njom pravimo orgonite, odnosno orgonske topove, iako ja više volim da ih zovem harmonizatori, jer im je osnovna uloga da uravnoteže prostor u kom se nalaze – objašnjava Julijana.
I dok skeptici ovu oblast posmatraju sa distance, ona joj pristupa kroz praksu i oglede. Posebno je, kako kaže, zanima njihov uticaj na bašte, useve i pčele, od povrtarskih kultura poput paradajza i paprike do pčelinjih zajednica.
Na manjim parcelama i u baštenskim uslovima, sprovodi sopstvena istraživanja, prateći promene u rastu biljaka, otpornosti i opštem stanju useva. U fokusu su prirodni procesi, bez dodatnih hemijskih sredstava, uz pokušaj da se postigne balans između biljke i okruženja.
– Ko ne veruje, može vrlo lako da proveri. Dovoljno je uzeti dve posude sa isklijalom pšenicom. Jednu staviti na orgonitski podmetač, drugu na običan. Razlika se vidi već nakon nekoliko dana, biljka koja je bila na orgonitu brže napreduje, zelenija je i razvijenija – kaže ona.
Za poljoprivrednike su posebno zanimljivi takozvani orgonski topovi, odnosno veći harmonizatori koji, prema njenom objašnjenju, deluju na širi prostor.
– U osnovi imaju veliki orgonit, a preko bakarnih cevi energija se usmerava naviše, dok baza deluje na prostor oko sebe. Na taj način utiču i na biljke i na opšte stanje okruženja – dodaje Radovan.
U vremenu kada se sve više govori o održivoj proizvodnji i povratku prirodi, ovakvi pristupi, iako na margini zvanične nauke, pronalaze svoje mesto među proizvođačima koji traže alternativu. Posebno kod onih koji se bave manjim zasadima, organskom proizvodnjom ili pčelarstvom, gde je svaka promena u ekosistemu vidljivija nego u intenzivnoj proizvodnji.
U njenom radu posebno mesto zauzimaju pčele, kao jedan od najosetljivijih pokazatelja stanja u prirodi. Upravo na njima, kako ističe, najlakše se uočavaju promene u okruženju.
– Manje orgonite postavila sam u nekoliko pčelinjaka. Primećeno je da su društva bila snažnija i brojnija nego u košnicama bez orgonita. Prinos meda je bio veći, a i broj varoa je bio manji. Prezimljavanje su prošle bolje, a u proleće su imale više legla -navodi Julijana.
Eksperimentisala je i sa povrćem, gde je, kako kaže, došlo do zanimljivih rezultata.
– Paradajz koji je bio izložen ovom uticaju nije istrulio, već se nakon više meseci osušio, ali je ostao jestiv. To su stvari koje vas nateraju da razmišljate i dalje istražujete – dodaje ona.
Julijana redovno učestvuje na sajmovima kristala i festivalima u Novom Sadu, Beogradu i Zrenjaninu, gde predstavlja svoje radove, ali i razmenjuje iskustva sa ljudima koji dolaze iz različitih oblasti, od duhovnih praksi do konkretne proizvodnje hrane.
Drži seminare, radionice i predavanja, a deo svojih istraživanja objavljuje u Zborniku Kongresa zdravlja. Kroz te tekstove pokušava da poveže teoriju i praksu, posebno kada je reč o uticaju spoljašnjih faktora na biljke i živi svet.
Paralelno sa tim, promoviše i jednostavne navike koje se sve češće vraćaju u fokus, boravak u prirodi, bosonogo hodanje, lokalnu i zdravu hranu, kao i pokušaj da se čovek ponovo uskladi sa ritmovima zemlje.
Za deo stručne javnosti ovakvi pristupi su i dalje otvoreno pitanje. Za druge, to je prostor za istraživanje koji tek treba ozbiljnije sagledati.
Između ta dva stava, Julijana Radovan nastavlja svoj rad na terenu, među biljkama, u baštama i u kontaktu sa ljudima koji žele da probaju drugačiji pristup proizvodnji.
Jer, kako kaže, sve počinje od zemlje, ali ne samo kao resursa, već kao sistema sa kojim se mora sarađivati, a ne boriti.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Privatna arhiva Julijana Radovan