На први поглед, прича о Јулијани Радован из Новог Сада не личи на класичну пољопривредну тему. Нема трактора, нема хектара под житом, нема калкулација приноса на папиру. А опет, све се на крају враћа земљи, усевима и ономе што из њих расте.
Јулијана је завршила два педагошка и један медицински факултет из области логопедије, али њен пут се временом померио ка истраживању односа између човека, природе и енергије. Оргонитима је почела да се бави још 2011. године, паралелно са редовним послом, тражећи начин да знања из различитих области споји у нешто примењиво.
Данас, њен рад све више улази у простор који занима и пољопривреднике, како побољшати квалитет земљишта, виталност биљака и опште стање екосистема без агресивне хемије.
Многи за оргонску енергију никада нису ни чули, али, како тврде они који је користе, она већ има своју примену и у аграру. Концепт потиче још из средине прошлог века, када га је представио Wилхелм Реицх, називајући је енергијом живота, раста и кретања.
Оргонити, које Јулијана израђује и усавршава годинама, представљају комбинацију метала и кристала кварца повезаних смолом, спој органског и неорганског. Њихова улога, према њеним речима, јесте да хармонизују простор и утичу на живи свет.
– Оргонска енергија представља живот, раст и бујање. Ми који се бавимо њом правимо оргоните, односно оргонске топове, иако ја више волим да их зовем хармонизатори, јер им је основна улога да уравнотеже простор у ком се налазе – објашњава Јулијана.
И док скептици ову област посматрају са дистанце, она јој приступа кроз праксу и огледе. Посебно је, како каже, занима њихов утицај на баште, усеве и пчеле, од повртарских култура попут парадајза и паприке до пчелињих заједница.
На мањим парцелама и у баштенским условима, спроводи сопствена истраживања, пратећи промене у расту биљака, отпорности и општем стању усева. У фокусу су природни процеси, без додатних хемијских средстава, уз покушај да се постигне баланс између биљке и окружења.
– Ко не верује, може врло лако да провери. Довољно је узети две посуде са исклијалом пшеницом. Једну ставити на оргонитски подметач, другу на обичан. Разлика се види већ након неколико дана, биљка која је била на оргониту брже напредује, зеленија је и развијенија – каже она.
За пољопривреднике су посебно занимљиви такозвани оргонски топови, односно већи хармонизатори који, према њеном објашњењу, делују на шири простор.
– У основи имају велики оргонит, а преко бакарних цеви енергија се усмерава навише, док база делује на простор око себе. На тај начин утичу и на биљке и на опште стање окружења – додаје Радован.
У времену када се све више говори о одрживој производњи и повратку природи, овакви приступи, иако на маргини званичне науке, проналазе своје место међу произвођачима који траже алтернативу. Посебно код оних који се баве мањим засадима, органском производњом или пчеларством, где је свака промена у екосистему видљивија него у интензивној производњи.
У њеном раду посебно место заузимају пчеле, као један од најосетљивијих показатеља стања у природи. Управо на њима, како истиче, најлакше се уочавају промене у окружењу.
– Мање оргоните поставила сам у неколико пчелињака. Примећено је да су друштва била снажнија и бројнија него у кошницама без оргонита. Принос меда је био већи, а и број вароа је био мањи. Презимљавање су прошле боље, а у пролеће су имале више легла -наводи Јулијана.
Експериментисала је и са поврћем, где је, како каже, дошло до занимљивих резултата.
– Парадајз који је био изложен овом утицају није иструлио, већ се након више месеци осушио, али је остао јестив. То су ствари које вас натерају да размишљате и даље истражујете – додаје она.
Јулијана редовно учествује на сајмовима кристала и фестивалима у Новом Саду, Београду и Зрењанину, где представља своје радове, али и размењује искуства са људима који долазе из различитих области, од духовних пракси до конкретне производње хране.
Држи семинаре, радионице и предавања, а део својих истраживања објављује у Зборнику Конгреса здравља. Кроз те текстове покушава да повеже теорију и праксу, посебно када је реч о утицају спољашњих фактора на биљке и живи свет.
Паралелно са тим, промовише и једноставне навике које се све чешће враћају у фокус, боравак у природи, босоного ходање, локалну и здраву храну, као и покушај да се човек поново усклади са ритмовима земље.
За део стручне јавности овакви приступи су и даље отворено питање. За друге, то је простор за истраживање који тек треба озбиљније сагледати.
Између та два става, Јулијана Радован наставља свој рад на терену, међу биљкама, у баштама и у контакту са људима који желе да пробају другачији приступ производњи.
Јер, како каже, све почиње од земље, али не само као ресурса, већ као система са којим се мора сарађивати, а не борити.
Текст: Љиљана Натошевић
Фото: Приватна архива Јулијана Радован