Липа за Старе Словене није била само обично дрво у шуми – она је била живо светилиште, симбол живота, здравља и нежности. Наши преци су непогрешиво знали зашто је баш липа свето дрво. Осећали су њену моћ у сваком сегменту живота: она је лечила њихова тела својим лековитим цветом, улепшавала и испуњавала њихова насеља заносним, слатким мирисом током раног лета, и смиривала њихове душе и умове у тренуцима немира. За Словене, липа је била отелотворење божанске благодети на земљи.
У словенском пантеону, свако важно дрво имало је свог божанског заштитника. Док је моћни храст био посвећен громовнику Перуну и представљао мушку снагу, липа је била дрво богиње Ладе – богиње љубави, лепоте, брака и породице.
Због тога је липа сматрана „женским“ дрветом. Словени су веровали да липа у себи носи нежну, мајчинску енергију која штити дом и огњиште. Под њеним крошњама су се често обављали обреди венчања, склапали се савези и доносиле важне племенске одлуке, јер се веровало да мирис липе омекшава људска срца и наводи их на правду и мир.
Дрво које гром не удара
Једно од најфасцинантнијих веровања везаних за липу јесте да у њу гром никада не удара.
Према словенском миту, када Перун (бог грома) прогони демоне и зле духове, они покушавају да се сакрију под различита дрвећа. Међутим, липу никада нису смели да дотакну јер је била чиста и света.
Због овог веровања, Словени су садили липе близу својих кућа како би их заштитили од непогода, пожара и злих сила. Гранчице липе су се често стављале под кровове или су се од њих правили амајлије за заштиту стоке и летине.
Лек, мирис и спокој: Практична магија липе
Поред митолошког аспекта, Словени су имали дубоко практично поштовање према липи јер је свака њена компонента служила људима:
Лек за тело:Чај од липовог цвета био је универзални лек против прехладе, грознице и кашља. Словени су знали да липа подстиче знојење и тако „избацује болест“ из организма.
Мелем за ум:Мирис липовог цвета у јуну имао је ароматерапеутско дејство пре него што је та реч уопште измишљена. Веровало се да боравак испод липе у цвату лечи тугу, смирује нервозу и доноси хармоничне снове.
Извор живота (Мед):Липов мед је сматран храном богова. Словени су били познати по пчеларству, а мед и медовина (напитак од меда) прављени од липе користили су се у свим светим ритуалима.
Култ липових шума и топоними
Колико је ово дрво било укорењено у свест наших предака говори и чињеница да је јун код многих словенских народа добио име по липи (код Хрвата липањ, код Пољака липиец, код Украјинаца лyпен’).
Такође, широм словенског света и данас постоје стотине градова, села и планина који носе име по овом дрвету (Липовац, Липик, Лајпциг – који је оригинално био словенско насеље Липск).
Липа је за Старе Словене била доказ да природа брине о човеку. Она је била више од дрвета – била је утеха, заштита и вечни мирис завичаја.
Текст и фото: Зорица Драгојевић