Lipa za Stare Slovene nije bila samo obično drvo u šumi – ona je bila živo svetilište, simbol života, zdravlja i nežnosti. Naši preci su nepogrešivo znali zašto je baš lipa sveto drvo. Osećali su njenu moć u svakom segmentu života: ona je lečila njihova tela svojim lekovitim cvetom, ulepšavala i ispunjavala njihova naselja zanosnim, slatkim mirisom tokom ranog leta, i smirivala njihove duše i umove u trenucima nemira. Za Slovene, lipa je bila otelotvorenje božanske blagodeti na zemlji.
U slovenskom panteonu, svako važno drvo imalo je svog božanskog zaštitnika. Dok je moćni hrast bio posvećen gromovniku Perunu i predstavljao mušku snagu, lipa je bila drvo boginje Lade – boginje ljubavi, lepote, braka i porodice.
Zbog toga je lipa smatrana „ženskim“ drvetom. Sloveni su verovali da lipa u sebi nosi nežnu, majčinsku energiju koja štiti dom i ognjište. Pod njenim krošnjama su se često obavljali obredi venčanja, sklapali se savezi i donosile važne plemenske odluke, jer se verovalo da miris lipe omekšava ljudska srca i navodi ih na pravdu i mir.
Drvo koje grom ne udara
Jedno od najfascinantnijih verovanja vezanih za lipu jeste da u nju grom nikada ne udara.
Prema slovenskom mitu, kada Perun (bog groma) progoni demone i zle duhove, oni pokušavaju da se sakriju pod različita drveća. Međutim, lipu nikada nisu smeli da dotaknu jer je bila čista i sveta.
Zbog ovog verovanja, Sloveni su sadili lipe blizu svojih kuća kako bi ih zaštitili od nepogoda, požara i zlih sila. Grančice lipe su se često stavljale pod krovove ili su se od njih pravili amajlije za zaštitu stoke i letine.
Lek, miris i spokoj: Praktična magija lipe
Pored mitološkog aspekta, Sloveni su imali duboko praktično poštovanje prema lipi jer je svaka njena komponenta služila ljudima:
Lek za telo: Čaj od lipovog cveta bio je univerzalni lek protiv prehlade, groznice i kašlja. Sloveni su znali da lipa podstiče znojenje i tako „izbacuje bolest“ iz organizma.
Melem za um: Miris lipovog cveta u junu imao je aromaterapeutsko dejstvo pre nego što je ta reč uopšte izmišljena. Verovalo se da boravak ispod lipe u cvatu leči tugu, smiruje nervozu i donosi harmonične snove.
Izvor života (Med): Lipov med je smatran hranom bogova. Sloveni su bili poznati po pčelarstvu, a med i medovina (napitak od meda) pravljeni od lipe koristili su se u svim svetim ritualima.
Kult lipovih šuma i toponimi
Koliko je ovo drvo bilo ukorenjeno u svest naših predaka govori i činjenica da je jun kod mnogih slovenskih naroda dobio ime po lipi (kod Hrvata lipanj, kod Poljaka lipiec, kod Ukrajinaca lypen’).
Takođe, širom slovenskog sveta i danas postoje stotine gradova, sela i planina koji nose ime po ovom drvetu (Lipovac, Lipik, Lajpcig – koji je originalno bio slovensko naselje Lipsk).
Lipa je za Stare Slovene bila dokaz da priroda brine o čoveku. Ona je bila više od drveta – bila je uteha, zaštita i večni miris zavičaja.
Tekst i foto: Zorica Dragojević