Dok domaća borovnica ove sezone dostiže višu otkupnu cenu čak i od tradicionalno najprofitabilnije srpske maline, stručnjaci upozoravaju – faza masovnog širenja zasada je završena. Pred srpskim proizvođačima je ključni izazov: kako preći sa kvantiteta na kvalitet i izbeći zamke koje su osakatile druge voćarske sektore.
Cena u vrhu, ali konkurencija ne spava
U trenucima kada hladnjačari u zapadnoj Srbiji za kilogram maline nude početnu cenu od nešto više od 400 dinara, proizvođači borovnice trtrljaju ruke – njihova otkupna cena iznosi oko 530 dinara po kilogramu. Ipak, ovaj sjajan rezultat dolazi u trenutku kada se globalna utakmica zaoštrava.
Kako objašnjava dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, berba kod nas, u zavisnosti od sezone, počinje u prvoj dekadi juna i traje do avgusta na višim nadmorskim visinama. Međutim, pritisak stranih tržišta je sve osetniji:
– Ponekad se desi da španska borovnica ostane duže na tržištu i to utiče na cenu u otkupu. I Maroko je sve prisutniji, pa se na našim rafovima ove godine našlo dosta njihovog jagodastog voća, pa čak i kontingenti smrznute maline, što ranije nije bio slučaj – ističe Leposavić.
Kraj ekspanzije: Od marginalnog voća do 2.500 hektara
Borovnica je u Srbiji prešla fascinantan put. U prvoj deceniji ovog veka važila je za marginalizovanu vrstu koja se gajila na svega tri do četiri hektara, dok danas zauzima oko 2.500 hektara. Ipak, Leposavić smatra da je opsežna faza širenja zasada – završena.
Zbog globalne ekonomske krize, rasta cena goriva, mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, ali i sve akutnijeg nedostatka sezonske i stalne radne snage, dalji rast površina pod borovnicom (kao i pod drugim voćem) trenutno nije realan.
Zamka zvana Holandija: Kako zaobići posrednike?
Iako imamo prednost jer naša borovnica dospeva na rod kada je nema u ostatku ovog dela sveta, problem predstavlja geografska orijentacija izvoza. Većina srpskih izvoznika oslanja se na Holandiju, odakle se voće reeksportuje na treća tržišta. To direktno obara cenu na domaćem otkupu.
Da ne bismo doživeli sudbinu srpskih malinara ili proizvođača jabuka (koji su pretrpeli ogroman udarac zbog jednostrane okrenutosti ruskom tržištu), struka predlaže promenu poslovnog modela u dva pravca:
Direktna prodaja krajnjim kupcima: Kilogram prodat direktno velikom trgovinskom lancu donosi znatno veću vrednost nego prodaja holandskom posredniku. Ovo zahteva ulaganja u marketing, brendiranje i rigorozno održavanje hladnog lanca.
Diversifikacija izvoza: Otvaranje novih, bogatih tržišta kako bi se smanjio komercijalni rizik zavisnosti od samo jedne zemlje.
Ukus ispred veličine: Menja se i potražnja kupaca
Domaćim zasadima trenutno apsolutno dominira sorta „djuk” (Duke), pre svega jer je lakša za gajenje. Međutim, ona pokazuje nedostatke kada su u pitanju dužina transporta, mogućnost čuvanja, ali i sam ukus.
Dok je ranije jedini kriterijum domaćih otkupljivača bila krupnoća ploda, svetski kupci danas traže više:
Bolja organoleptička svojstva (autentičan ukus)
Duži rok trajanja nakon berbe (Shelf life)
U svetu vodeće privatne kompanije već razvijaju sopstvene sorte kako bi zadovoljile ove stroge kriterijume, pa Srbija pod hitno mora raditi na smanjenju dominacije jedne sorte i uvođenju modernijih alternativa.
Šansa veka: Proboj na azijsko tržište
Kao jedna od najvećih razvojnih šansi za srpsku borovnicu nameće se tržište Kine i ostatka Azije, gde skok životnog standarda diktira ogromnu potražnju za svežim voćem.
To već masovno koriste Čile i Peru, iako se suočavaju sa logističkim izazovom da očuvaju kvalitet voća tokom transporta koji traje između 25 i 35 dana. Ključ uspeha Srbije na ovom udaljenom tržištu biće efikasnost hladnog lanca i vrhunska logistika.
– Srpska borovnica ima sve elemente lidera u regionu, ali njena budućnost nije u povećanju površina. Sada moramo pametnije planirati gde, kako i kome prodati ono što već imamo. Razlika u odnosu na konkurenciju više se ne pravi u obimu, već u vrednosti proizvoda – poručuje dr Aleksandar Leposavić.
Izvor: Politika