Једно време нисам могла очима да видим сок од зове. Толико ми је био досадио. Од детињства пили смо зову, вишњу, купину, малину, брескву, кајсију и крушку, све домаће. А ми смо желели Фруктал, оно што пију наши другари, оно што се купује, што није било ни упола онако како мама направи. Само, тада нам то није било јасно. У новој ери, када се пропагира здрав живот, здрава храна, здрава пића и сок од зове добио је своје ново-старо, заслужено место. Ретке су особе које га не воле. Заиста ретке, још ако се у чашу дода и која кап лимуна, можда и кугла сладоледа од ваниле, ето радости. Чај, знате ли како је леп укус чаја од зове, а смирује мирисом. Кажу добар је за плућа, срце, ма за све.
Ми смо га правили од 40 пробраних листова, које бисмо потопили у два кг шећера, кажу да треба исто толико и воде, мада смо ми стављали више, а некад мање шећера и обавезно два лимунтуса. Оставите 24 сата, да зова пусти своје сокове, процедите и прокувате. Мада пили смо сок и који није био прокуван, а био је одличан.