Jedno vreme nisam mogla očima da vidim sok od zove. Toliko mi je bio dosadio. Od detinjstva pili smo zovu, višnju, kupinu, malinu, breskvu, kajsiju i krušku, sve domaće. A mi smo želeli Fruktal, ono što piju naši drugari, ono što se kupuje, što nije bilo ni upola onako kako mama napravi. Samo, tada nam to nije bilo jasno. U novoj eri, kada se propagira zdrav život, zdrava hrana, zdrava pića i sok od zove dobio je svoje novo-staro, zasluženo mesto. Retke su osobe koje ga ne vole. Zaista retke, još ako se u čašu doda i koja kap limuna, možda i kugla sladoleda od vanile, eto radosti. Čaj, znate li kako je lep ukus čaja od zove, a smiruje mirisom. Kažu dobar je za pluća, srce, ma za sve.
Mi smo ga pravili od 40 probranih listova, koje bismo potopili u dva kg šećera, kažu da treba isto toliko i vode, mada smo mi stavljali više, a nekad manje šećera i obavezno dva limuntusa. Ostavite 24 sata, da zova pusti svoje sokove, procedite i prokuvate. Mada pili smo sok i koji nije bio prokuvan, a bio je odličan.