Kontrola mlečnosti predstavlja jednu od najvažnijih mera u savremenom govedarstvu jer omogućava precizno praćenje proizvodnih sposobnosti svake krave pojedinačno. Zahvaljujući ovim podacima moguće je utvrditi genetski potencijal grla, prilagoditi ishranu njegovim potrebama i obezbediti optimalne uslove za proizvodnju mleka. U ovom procesu ključnu ulogu imaju zootehničari, koji organizuju i sprovode kontrolu mlečnosti, uzimaju uzorke mleka za laboratorijska ispitivanja i vode evidenciju o proizvodnim rezultatima. Za potrebe praćenja produktivnosti uvodi se posebna knjiga kontrole mlečnosti u koju se unose svi relevantni podaci o količini proizvedenog mleka i sadržaju mlečne masti, navodi u udžbeniku „Govedarstvo – tehnologija proizvodnje“ autora mr Miluna D. Petrovića, dr Milana M. Petrovića i dr Vladimira S. Kurćubića.
Autori ističu da se ispitivanje mlečnosti sprovodi prema usvojenim principima Međunarodnog komiteta za kontrolu produktivnosti domaćih životinja. Cilj takvog sistema jeste da se što preciznije utvrde proizvodne mogućnosti svakog grla, kako bi se ishrana i menadžment stada prilagodili ostvarenim rezultatima.
Kontrola mlečnosti obuhvata sve krave koje se koriste za proizvodnju mleka, a rezultati se prate putem proizvodnih listova. Standardna kontrola sprovodi se jednom mesečno tokom 24 časa i obuhvata dve muže. U porodilištu se svaka krava kontroliše individualno, takođe dva puta tokom jednog dana. Kod visokomlečnih, odnosno avansiranih krava, kontrola se obavlja svakih 15 dana, a na osnovu ostvarenih rezultata koriguje se i normira ishrana. Za ostala grla u stadu razmak između dve kontrole kreće se od 26 do 33 dana.
Kako ističu Petrović, Petrović i Kurćubić, prvo ispitivanje mleka i sadržaja mlečne masti ne sme biti obavljeno pre četvrtog dana nakon telenja, dok se kao početak laktacionog perioda računa prvi dan nakon telenja. Tokom kontrole količina namuženog mleka izražava se u kilogramima i meri pomoću baždarenih menzura postavljenih u izmuzištu. Uzorci za određivanje sadržaja mlečne masti uzimaju se iz svake muže, proporcionalno količini proizvedenog mleka.
Količina namuženog mleka odmah se evidentira u knjigu kontrole produktivnosti, dok se podaci o procentu mlečne masti upisuju nakon dobijanja laboratorijskih rezultata. Ovakav sistem omogućava veoma precizno praćenje proizvodnje tokom čitavog laktacionog perioda.
Prema metodologiji opisanoj u stručnoj literaturi, obračun proizvodnje mleka i mlečne masti vrši se za celu laktaciju, ali i za standardizovani period od 305 dana. Ispitivanje se završava danom kada je krava poslednji put dvokratno mužena. Kod laktacija kraćih od 305 dana kao poslednji dan obračuna uzima se četrnaesti dan nakon poslednje dvokratne muže.
Autori posebno ukazuju i na postupak koji se primenjuje u slučaju pobačaja tokom laktacije. Ukoliko je krava u trenutku pobačaja bila steona sedam ili više meseci, tekuća laktacija se zaključuje, događaj evidentira, a zatim započinje nova laktacija kao nakon normalnog telenja. Ako je steonost trajala kraće od sedam meseci, pobačaj se registruje, ali se kontrola mlečnosti nastavlja bez prekida.
Tokom cele laktacije zootehničari prenose podatke iz knjige kontrole produktivnosti u proizvodne listove krava. Ukupna količina mleka obračunava se tako što se rezultat ostvaren na kontrolni dan množi brojem dana između dve uzastopne kontrole. Sabiranjem svih tako dobijenih vrednosti dobija se ukupna proizvodnja mleka za čitav laktacioni period.
Na isti način obračunava se i količina mlečne masti. Za svaki period između dve kontrole ukupna količina proizvedenog mleka množi se procentom mlečne masti utvrđenim na kontrolni dan. Zbir svih rezultata predstavlja ukupnu količinu mlečne masti ostvarenu tokom laktacije.
Prosečan procenat mlečne masti izračunava se deljenjem ukupne količine mlečne masti sa ukupnom količinom proizvedenog mleka, nakon čega se rezultat množi sa 100. Po završetku laktacije i zasušenju krave vrši se konačan obračun proizvodnje mleka, količine mlečne masti i prosečnog procenta mlečne masti, a svi podaci unose se u proizvodni list grla.
Kako navode Petrović, Petrović i Kurćubić, upravo ovakva sistematska kontrola mlečnosti predstavlja osnov za selekciju visokoproduktivnih grla, unapređenje genetike stada i povećanje ekonomičnosti proizvodnje mleka. Zahvaljujući preciznom praćenju rezultata moguće je pravovremeno prilagoditi ishranu, poboljšati uslove držanja i ostvariti maksimalan proizvodni potencijal svake krave.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Pixabay, Gemini