U zemlji u kojoj se rakija ne doživljava samo kao piće, već i kao deo porodične tradicije, nasleđa i svakodnevice, sve je više mladih proizvođača koji pokušavaju da starom zanatu daju novo lice. Među njima je i Dejan Urošević, koji je iz sveta elektrotehnike i privatnog biznisa zakoračio u destilerstvo, vođen ljubavlju prema prirodi, voćnjacima i željom da stvori brend koji će trajati generacijama. Kroz priču o rakiji “Zaplet”, govori i o tradiciji, tehnologiji, kvalitetu, ali i o tome zbog čega veruje da prava rakija nastaje samo onda kada se poštuju i voće i proces proizvodnje.
Dejan kaže da u ponudi imaju rakije od dunje, šljive, kruške i kajsije, kao i limitiranu seriju.
– Limitirana je od šljive, od autohtonih sorti, i kajsija barik – objašnjava on.
Sa proizvodnjom rakije počeo je 2019. godine, a kako kaže, sve je nastalo iz ljubavi prema prirodi, tradiciji i nasleđu. Ipak, dodaje da proizvodnja rakije u njegovoj porodici nije novost.
– Otac i dalje proizvodi svoju rakiju, čak ju je i nezvanično brendirao, i odatle postoji ta ljubav. Ali kada sam ja krenuo, zaista sam se više vezao za prirodu, jer se posle posla kojim se bavim osećam dobro kada odem u voćnjake koje sam nasledio. Inače voćnjaci se nalaze u Višnjici i u Moravcima kod Ljiga.
Dejan je po struci elektrotehničar, a od 2002. godine vodi privatni posao u oblasti slabe struje i kablovske televizije.
– Plan je bio da, pošto nikada nisam želeo da idem u penziju, kada budem prestao da radim ovaj posao imam nešto čime ću se baviti – kaže on o odluci da se ozbiljnije posveti rakiji.
Na pitanje zbog čega koriste francusku burad, objašnjava da je prvobitna ideja bila da sve bude domaće, od kazana i programskih sudova do buradi. Međutim, kako su dublje ulazili u proces proizvodnje, shvatili su da zbog velikog rasta broja destilerija u Srbiji i manjeg broja pintera ne mogu da imaju sigurnost u kvalitet sušenja domaćeg hrasta.
– Po savetu tehnologa odlučili smo se za francuski hrast. Tek kasnije smo shvatili da nam je dao specifičnu notu i lakoću pića po kojoj je naša rakija danas prepoznatljiva. Naš hrast je kitnjak, a francuski lužnjak, i upravo ta razlika donela je tu lakoću koju mlađi danas preferiraju.
Govoreći o procesu proizvodnje, ističe da dvostruka destilacija nije posebnost njihove destilerije, već standard u proizvodnji kvalitetne rakije.
– Dvostruka destilacija omogućava odvajanje metil-alkohola i patočnih sastojaka na dovoljno dobar način da konzumenti nemaju posledice sutradan. Jedna destilacija nikako nije dovoljna.
Zanimalo nas je da li po njegovom mišljenju starija rakija automatski znači i bolji kvalitet. Dejan kaže da to nije nužno slučaj.
– Osnova kvaliteta je voće. Ako voće nije ubrano u trenutku punog zrenja, koliko god rakiju kasnije starili, ne možete dobiti vrhunski kvalitet. U proizvodnji koristimo fermentore koji kontrolišu vrenje i tako čuvamo prirodne mirise i arome voća, dok tek nakon toga izbor hrasta i dužina starenja utiču na konačni kvalitet. U tom slučaju, starenje zaista doprinosi kvalitetu.
Dejan se ne slaže se ni sa podelom na domaću i industrijsku rakiju.
– Nisam pobornik takve podele, niti sam pobornik tradicije u smislu slepog držanja prošlosti. Za mene je tradicija stečeno znanje koje treba da iskoristimo, ali uz pomoć napredne tehnologije da sve unapredimo. Rakija koja nema kontrolisan proces proizvodnje svakako ne može biti bolja od one kojoj tehnologija pomaže u kvalitetu.
Njihova šljivovica ima 41 odsto alkohola, dok ostale rakije imaju 40 procenata i to su jaka alkoholna pića.
Kada je reč o načinu konzumiranja, smatra da rakiju nikako ne treba piti „na eks“.
– Kada se uzme gutljaj, treba ga zadržati sekund-dva u ustima i izdahnuti kroz nos. Tako deo alkohola izbacimo, sporije se opijamo, a jedino se na taj način oseti puni kvalitet i sve ono što smo proizveli iz voća.
Osvrće se i na često pitanje da li je rakija lek ili samo piće.
– Granica je u umerenosti. Jedna do dve rakije mogu da budu lek, ali prekomerno konzumiranje svakako nije dobro – naglašava on.
Na pitanje da li veruje u „obaveznu jutarnju rakiju“ koju su naši stari pili zbog zdravlja, Urošević kaže da je lično ne praktikuje, ali da poznaje ljude kojima, kako tvrde, pomaže.
– Ja je ne praktikujem, ali iz iskustva nekih ljudi iz svoje okoline koji imaju problema sa varenjem i koriste je, kažu da im pomaže.
Smatra da je šljivovica s razlogom dobila status „kraljice rakije“.
– Šljivovica je sigurno “kraljica rakije”, zato što je to voće koje je, posle francuskog konjaka, drugo po kompleksnosti aroma. Šljiva ima više od 400 aromatskih kompleksa i daleko je iznad ostalog voća.
Ipak, naglašava da govori o autohtonim sortama šljive, a ne o industrijskim.
– Ne pričamo o stenleju i GMO sortama.
Za sortu stenlej kaže da je otpornija na bolesti, ali da ne može da pruži isti kvalitet.
– Stanlej je sorta koja jeste otpornija, ali nema kvalitet koji može da se meri sa autohtonim sortama šljive.
Govoreći o proizvodnji, posebno ističe da u njihovoj rakiji nema dodatog šećera.
– Apsolutno ni gram. Zakon to ne dozvoljava i čim zakon ne dozvoljava, onda to nije ni normalno. Šećer najčešće dodaje kako bi se povećale količine proizvodnje, a ne zbog kvaliteta. Kada popijete više rakije i probudite se ujutru, odmah ćete znati da li je bilo šećera ili ne. To je najbolji pokazatelj.
Od 2019. godine do danas osvojili su više značajnih priznanja.
– Prve nagrade osvojili smo 2022. godine na Novosadskom sajmu — srebrnu medalju za kajsiju, a za krušku, dunju i šljivu takođe zlato. Iste godine dunja je bila šampion Sajma u Sarajevu, dok je prošle godine kajsija barik odnela titulu šampiona na festivalu u Zagrebu. Taj festival je specifičan jer publika ocenjuje kvalitet, a naša kajsija barik osvojila je 43 odsto glasova publike. Prošle godine naša šljivovica na sajmu Wine Vision ponela je titulu šampiona u svojoj kategoriji.
Iako su već prisutni na tržištu, njihovi proizvodi se neće prodavati u hipermarketima i na pumpama.
– Neće ih biti tamo. Naš proizvod će moći da se kupi u wine shopovima, kroz HoReCa kanal i kod nas na pragu destilerije. Najavljujem i online prodaju od 1. juna.
Kada govori o planovima za budućnost, kaže da mu je najveći cilj stvaranje ozbiljnog brenda koji će ostaviti kao nasleđe.
– Da bismo to uspeli, mislim da je neophodno da država pomogne kroz regulativu. Smatram da je jasno razdvajanje prirodne rakije od ostalih proizvoda važnije čak i od subvencija. Rakije koje su proizvedene prirodnim putem i uz poštovanje kompletnog procesa trebalo bi posebno kategorizovati, a ostale proizvode drugačije označavati. Tako bismo zaštitili pravu prirodnu rakiju i lakše gradili brend i u inostranstvu – smatra Dejan.
Na kraju ističe da kvalitet njihovih proizvoda ne zavisi samo od tehnologije i sirovina, već i od ljudi koji rade u destileriji.
– To su ljudi koji se prema ovom proizvodu odnose kao da je njihov i njihov doprinos je nemerljiv. To ne može da se plati, već se gradi godinama. Posebno izdvajam tehnologa Ivana Uroševića, uz koga tim kontinuirano uči i napreduje.
Tekst: Vladana Strahinjić
Foto: Marko Todorović
https://www.instagram.com/reel/DXkNIqqjHar/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==