Почетак приче о водњики води нас у заборављене крајеве западне Србије, где се традиција и природа преплићу у јединствен напитак настао из шумских плодова и изворске воде. Иако вековима присутна у одређеним планинским пределима Балкана, водњика тек данас полако проналази пут до шире публике. Кроз искуство и посвећеност малих произвођача, ова готово заборављена рецептура добија ново место на савременој трпези.
У тој причи посебно место заузима Ђурђе Смиљанић, власник „Водњика – Шумски еликсир“, који кроз свој рад настоји да сачува аутентичност овог напитка и приближи га савременим потрошачима.
– Водњика је једно изузетно безалкохолно пиће које се вековима производи на подручју западне Србије, северне Црне Горе и источне Босне – прича Ђурђе наглашавајући да је то регион где је и данас заступљена и где многи знају шта је водњика, док се у остатку Србије о њој још увек мање зна – каже Смиљанић, описујући сам процес настанка.
– Водњика се прави благом ферментацијом у изворској води шумског воћа и то дивљих јабука, дивљих крушака, шипурака, клеже, глога и трњине. Из тог воћа се воденом екстракцијом издвајају витамини, минерали и пробиотици. Напитак има јако високу концентрацију антиоксиданаса и витамина Ц, због чега је изузетно благотворна за цео организам, као и за детоксикацију – открива он, говорећи и о води коју користи појашњава.
– Могу различити извори да се користе, само је врло важно да буде изворска вода. За њихову производњу користимо воду из Овчарско-кабларске клисуре, код манастира Преображење, затим Савин извор са Фрушке горе и извор Алин поток са Златибора.
Посебно наглашава да се вода довози у стакленим балонима, тако да у целом поступку производње нема додира са пластиком, као и да се воће бере у шумама. Њихова водњика потиче из села Стапари, између Ужица и Кремана, у подножју планине Таре и производ је у потпуности природан.
– Водњика је потпуно природна и воће нема додира са цивилизацијом, загађивачима и пестицидима. Иначе, воће перемо у три воде. Прве две су обичне воде са чесме, а последња је изворска вода, пре стављања у инокс, киселоотпорна бурад у којима чувамо и производимо водњику – истиче Ђурђе и објашњава на који начин се водњика конзумира.
– Пије се углавном једна до две чаше дневно, односно 2 до 4 децилитра, што је довољно да се унесу пробиотици, витамини и минерали потребни организму. Може се пити ујутру или поподне, може се разблажити водом ако је некоме укус јачи и засладити медом. Нема ограничења, не може се претерати са водњиком, иако су једна до две чаше дневно сасвим довољне – рекао је за Боље поље, истакавши да је ово друга година како производе водњику, а прва година како су чланови удружења Малих произвођача, као и да постоји могућност за извоз у будућности, али су за сада углавном позиционирани на тржишту Србије.
Текст и фото: Владана Страхињић