Početak priče o vodnjiki vodi nas u zaboravljene krajeve zapadne Srbije, gde se tradicija i priroda prepliću u jedinstven napitak nastao iz šumskih plodova i izvorske vode. Iako vekovima prisutna u određenim planinskim predelima Balkana, vodnjika tek danas polako pronalazi put do šire publike. Kroz iskustvo i posvećenost malih proizvođača, ova gotovo zaboravljena receptura dobija novo mesto na savremenoj trpezi.
U toj priči posebno mesto zauzima Đurđe Smiljanić, vlasnik „Vodnjika – Šumski eliksir“, koji kroz svoj rad nastoji da sačuva autentičnost ovog napitka i približi ga savremenim potrošačima.
– Vodnjika je jedno izuzetno bezalkoholno piće koje se vekovima proizvodi na području zapadne Srbije, severne Crne Gore i istočne Bosne – priča Đurđe naglašavajući da je to region gde je i danas zastupljena i gde mnogi znaju šta je vodnjika, dok se u ostatku Srbije o njoj još uvek manje zna – kaže Smiljanić, opisujući sam proces nastanka.
– Vodnjika se pravi blagom fermentacijom u izvorskoj vodi šumskog voća i to divljih jabuka, divljih krušaka, šipuraka, kleže, gloga i trnjine. Iz tog voća se vodenom ekstrakcijom izdvajaju vitamini, minerali i probiotici. Napitak ima jako visoku koncentraciju antioksidanasa i vitamina C, zbog čega je izuzetno blagotvorna za ceo organizam, kao i za detoksikaciju – otkriva on, govoreći i o vodi koju koristi pojašnjava.
– Mogu različiti izvori da se koriste, samo je vrlo važno da bude izvorska voda. Za njihovu proizvodnju koristimo vodu iz Ovčarsko-kablarske klisure, kod manastira Preobraženje, zatim Savin izvor sa Fruške gore i izvor Alin potok sa Zlatibora.
Posebno naglašava da se voda dovozi u staklenim balonima, tako da u celom postupku proizvodnje nema dodira sa plastikom, kao i da se voće bere u šumama. Njihova vodnjika potiče iz sela Stapari, između Užica i Kremana, u podnožju planine Tare i proizvod je u potpunosti prirodan.
– Vodnjika je potpuno prirodna i voće nema dodira sa civilizacijom, zagađivačima i pesticidima. Inače, voće peremo u tri vode. Prve dve su obične vode sa česme, a poslednja je izvorska voda, pre stavljanja u inoks, kiselootporna burad u kojima čuvamo i proizvodimo vodnjiku – ističe Đurđe i objašnjava na koji način se vodnjika konzumira.
– Pije se uglavnom jedna do dve čaše dnevno, odnosno 2 do 4 decilitra, što je dovoljno da se unesu probiotici, vitamini i minerali potrebni organizmu. Može se piti ujutru ili popodne, može se razblažiti vodom ako je nekome ukus jači i zasladiti medom. Nema ograničenja, ne može se preterati sa vodnjikom, iako su jedna do dve čaše dnevno sasvim dovoljne – rekao je za Bolje polje, istakavši da je ovo druga godina kako proizvode vodnjiku, a prva godina kako su članovi udruženja Malih proizvođača, kao i da postoji mogućnost za izvoz u budućnosti, ali su za sada uglavnom pozicionirani na tržištu Srbije.
Tekst i foto: Vladana Strahinjić