На пијацама широм Србије већ појављују прве домаће јагоде, трешње, понегде су родиле и прве малине, а воћари полако обилазе засаде и гледају у небо стрепећи од града и кише. Међутим један проблем из године у годину постаје све већи, а то је да нема ко да бере воће.
Огласи за сезонске раднике већ су преплавили друштвене мреже, Фејсбук групеи сајтове за запошљавање. Траже се берачи јагода, малина, вишања, трешања, боровница, касније и шљива и јабука. Нуде се дневнице, храна, негде и смештај, али многи воћари кажу да радника нема довољно чак ни када понуде услове који су до пре неколико година били незамисливи.
Сезона практично почиње већ крајем маја, а највећа потражња за радницима очекује се током јуна и јула када креће берба малина у западној Србији. Управо ту се последњих година води права мала битка за сваког доброг берача.
По актуелним понудама, дневнице за брање јагода у Србији тренутно се углавном крећу од 3.000 до 5.000 динара, док се за малине нуде и веће зараде, најчешће од 5.000 до 7.000 динара дневно уз обезбеђене оброке и смештај. Искусни радници који раде орезивање воћа или захтевније послове могу зарадити и до 9.000 динара дневно.
Међутим, када се погледа колико је тај посао тежак, многи кажу да те цифре више не звуче примамљиво, јер берба воћа није канцеларијски посао. Дан берача почиње често већ у четири или пет ујутру. Док град још спава, по воћњацима се већ чују кофице, кораци кроз мокру траву и прве приколице које долазе по раднике. Ради се погрбљено, сатима на сунцу, често без хлада. Руке поцрвене од вишања, леђа боле од сагињања, а температура лети уме да пређе и 35 степени.
-Људи мисле лако је, убереш воће и узмеш дневницу. Нека пробају један дан да проведу у малињаку па ће другачије причати – каже један малињар из околине Ариља у огласу који кружи друштвеним мрежама.
И док једни сматрају да су дневнице коначно пристојне, други тврде да је то и даље мало за посао који буквално ломи тело.
– За десет сати на сунцу и није нека пара. Оде пола на гориво и храну ако долазиш из другог места – један је од коментара који се често може прочитати испод огласа за сезонске послове.
Са друге стране, воћари кажу да ни њима није лако. Трошкови производње последњих година буквално су експлодирали. Гориво, заштита, ђубриво, радна снага, транспорт – све је скупље, док откупне цене често варирају и нико унапред не зна да ли ће сезона донети зараду или минус.
Посебан проблем је што млађи све мање желе да раде сезонске физичке послове. Некада су студенти, средњошколци, па чак и читаве породице током лета одлазили у бербу како би зарадили додатни новац. Данас многи радије бирају послове у климатизованим просторима или сезонски рад на мору.
У западној Србији малинари већ сада упозоравају да ће ове године имати озбиљан проблем са радном снагом. Поједини огласи нуде три оброка, смештај, чак и бонус за добре бераче, али оѕив је и даље слаб.
По друштвеним мрежама могу се видети и огласи где се берачима плаћа по килограму убраног воћа. Код малина се тренутно помињу цифре од око једног евра по килограму, док код јагода поједини произвођачи нуде око 40 динара по килограму убраног рода.
Највеће дневнице тренутно се очекују у засадима боровнице, која је последњих година постала практично луксузно воће. Цена килограма боровнице у Србији ових дана иде и преко 2.000 динара, па се очекује и већа зарада за бераче.
Ипак, многи воћари признају да ни повећање дневница више не решава проблем.
– Некада су људи сами звали и распитивали се када креће берба. Данас мораш да молиш раднике да дођу – каже један произвођач из Ивањице.
Слична ситуација је и у воћњацима са вишњама и трешњама, где се посао често плаћа по учинку. Бржи и искуснији берачи могу добро да зараде, али почетницима посао уме да буде много тежи него што су очекивали.
На сајтовима за огласе тренутно има на десетине активних понуда за брање малина у Ариљу, Ивањици, Гучи и околини. Већина нуди смештај и храну, али многи огласи стоје данима без довољно пријављених радника.
И док воћари рачунају колико ће их коштати сезона, берачи рачунају колико им се исплати да раде по летњој врелини. Између та два рачуна, Србија и ове године улази у сезону бербе са истим питањем – да ли је дневница заиста велика или је то само тежак новац који се заради крваво, од зоре до мрака.
Текст: Љиљана Натошевић
Фото: Фацебоок