Na pijacama širom Srbije već pojavljuju prve domaće jagode, trešnje, ponegde su rodile i prve maline, a voćari polako obilaze zasade i gledaju u nebo strepeći od grada i kiše. Međutim jedan problem iz godine u godinu postaje sve veći, a to je da nema ko da bere voće.
Oglasi za sezonske radnike već su preplavili društvene mreže, Fejsbuk grupe i sajtove za zapošljavanje. Traže se berači jagoda, malina, višanja, trešanja, borovnica, kasnije i šljiva i jabuka. Nude se dnevnice, hrana, negde i smeštaj, ali mnogi voćari kažu da radnika nema dovoljno čak ni kada ponude uslove koji su do pre nekoliko godina bili nezamislivi.
Sezona praktično počinje već krajem maja, a najveća potražnja za radnicima očekuje se tokom juna i jula kada kreće berba malina u zapadnoj Srbiji. Upravo tu se poslednjih godina vodi prava mala bitka za svakog dobrog berača.
Po aktuelnim ponudama, dnevnice za branje jagoda u Srbiji trenutno se uglavnom kreću od 3.000 do 5.000 dinara, dok se za maline nude i veće zarade, najčešće od 5.000 do 7.000 dinara dnevno uz obezbeđene obroke i smeštaj. Iskusni radnici koji rade orezivanje voća ili zahtevnije poslove mogu zaraditi i do 9.000 dinara dnevno.
Međutim, kada se pogleda koliko je taj posao težak, mnogi kažu da te cifre više ne zvuče primamljivo, jer berba voća nije kancelarijski posao. Dan berača počinje često već u četiri ili pet ujutru. Dok grad još spava, po voćnjacima se već čuju kofice, koraci kroz mokru travu i prve prikolice koje dolaze po radnike. Radi se pogrbljeno, satima na suncu, često bez hlada. Ruke pocrvene od višanja, leđa bole od saginjanja, a temperatura leti ume da pređe i 35 stepeni.
-Ljudi misle lako je, ubereš voće i uzmeš dnevnicu. Neka probaju jedan dan da provedu u malinjaku pa će drugačije pričati – kaže jedan malinjar iz okoline Arilja u oglasu koji kruži društvenim mrežama.
I dok jedni smatraju da su dnevnice konačno pristojne, drugi tvrde da je to i dalje malo za posao koji bukvalno lomi telo.
– Za deset sati na suncu i nije neka para. Ode pola na gorivo i hranu ako dolaziš iz drugog mesta – jedan je od komentara koji se često može pročitati ispod oglasa za sezonske poslove.
Sa druge strane, voćari kažu da ni njima nije lako. Troškovi proizvodnje poslednjih godina bukvalno su eksplodirali. Gorivo, zaštita, đubrivo, radna snaga, transport – sve je skuplje, dok otkupne cene često variraju i niko unapred ne zna da li će sezona doneti zaradu ili minus.
Poseban problem je što mlađi sve manje žele da rade sezonske fizičke poslove. Nekada su studenti, srednjoškolci, pa čak i čitave porodice tokom leta odlazili u berbu kako bi zaradili dodatni novac. Danas mnogi radije biraju poslove u klimatizovanim prostorima ili sezonski rad na moru.
U zapadnoj Srbiji malinari već sada upozoravaju da će ove godine imati ozbiljan problem sa radnom snagom. Pojedini oglasi nude tri obroka, smeštaj, čak i bonus za dobre berače, ali odziv je i dalje slab.
Po društvenim mrežama mogu se videti i oglasi gde se beračima plaća po kilogramu ubranog voća. Kod malina se trenutno pominju cifre od oko jednog evra po kilogramu, dok kod jagoda pojedini proizvođači nude oko 40 dinara po kilogramu ubranog roda.
Najveće dnevnice trenutno se očekuju u zasadima borovnice, koja je poslednjih godina postala praktično luksuzno voće. Cena kilograma borovnice u Srbiji ovih dana ide i preko 2.000 dinara, pa se očekuje i veća zarada za berače.
Ipak, mnogi voćari priznaju da ni povećanje dnevnica više ne rešava problem.
– Nekada su ljudi sami zvali i raspitivali se kada kreće berba. Danas moraš da moliš radnike da dođu – kaže jedan proizvođač iz Ivanjice.
Slična situacija je i u voćnjacima sa višnjama i trešnjama, gde se posao često plaća po učinku. Brži i iskusniji berači mogu dobro da zarade, ali početnicima posao ume da bude mnogo teži nego što su očekivali.
Na sajtovima za oglase trenutno ima na desetine aktivnih ponuda za branje malina u Arilju, Ivanjici, Guči i okolini. Većina nudi smeštaj i hranu, ali mnogi oglasi stoje danima bez dovoljno prijavljenih radnika.
I dok voćari računaju koliko će ih koštati sezona, berači računaju koliko im se isplati da rade po letnjoj vrelini. Između ta dva računa, Srbija i ove godine ulazi u sezonu berbe sa istim pitanjem – da li je dnevnica zaista velika ili je to samo težak novac koji se zaradi krvavo, od zore do mraka.
Tekst: Ljiljana Natošević
Foto: Facebook