Власник ветеринарске амбуланте „Нојева барка-вет“ др ветерине Саша Илић каже за наш портал да се и у његовој амбуланти најчешће лече пси који пате од гастритиса, а који може да буде узрокован храном, стресом или гутањем страног тела.
Како објашњава, проблеми са гастроинтестиналним трактом данас су међу најчешћим разлозима због којих власници доводе псе код ветеринара, а симптоми су углавном пролив, повраћање, одбијање хране и нагло погоршање општег стања.
– Врло често власници прво примете да пас једе траву, а онда долази до повраћања или пролива. Неке расе су генетски осетљивије, али се у највећем броју случајева ради о реакцији на одређене алергене из хране. Из искуства, најчешће проблем прави храна пилећег порекла, мада постоје пси који реагују и на говедину, рибу или друге састојке – каже др Илић.
Додаје да посебну пажњу треба обратити на беле расе паса попут малтезера и бишона, које често имају осетљив дигестивни систем и израженије алергијске реакције.
– Код акутних гастритиса стање углавном брзо стабилизујемо терапијом и посебном исхраном, али проблем представљају хронични гастритиси. Тада пси често доживотно морају да буду на специјалној гастроинтестиналној храни која је практично и храна и лек. Чим се врате на комерцијалну храну, симптоми се поново јављају – објашњава он.
Према његовим речима, гастритис не мора да буде изазван само храном. Пси често прогутају делове играчака, тканине или друге ситне предмете који оштећују слузницу желуца и црева.
– Све то доводи до иритације гастроинтестиналног тракта, а клиничка слика је углавном иста – пролив, повраћање и лоше опште стање. Зато је јако важна добра анамнеза, односно искрен разговор са власницима. Нама ветеринарима то је пола посла. Дешава се да власници изоставе неке детаље, па тек касније сазнамо да је пас јео нешто што није смео – каже Илић.
Он упозорава да су многи власници и даље склони да псима дају храну која може озбиљно да им угрози здравље.
– Чоколада, грицкалице, масна храна, па чак и лекови за људе могу изазвати озбиљне проблеме. Људи некад псу дају бруфен јер мисле да има температуру, а то може додатно да оштети желудац. Многи лекови за људе нису безбедни за псе – наводи ветеринар.
Поред гастритиса, последњих година нагло расте и број паса са алергијама, како на храну, тако и на инхалационе алергене из природе.
– Све више паса реагује на полен, траву и алергене из окружења. Власници прво примете да пас лиже шапе, чеше се, сузе му очи или постаје узнемирен. Код неких паса долази чак и до отежаног дисања. Имамо ситуације да пас годинама нема проблем, а онда одједном развије озбиљну алергију – каже Илић.
Додаје да дијагностика није једноставна и да некада ни алерголошки тестови не дају коначан одговор.
– Постоје тестови на храну, инхалационе алергене, буве и паразите, али чак и када их урадимо, некад не можемо одмах да дођемо до тачне дијагнозе. Онда се иде методом елиминације и тај процес може дуго да траје. Неки пси доживотно остају на антихистаминицима и специјалној исхрани – објашњава он.
Код тежих случајева алергије долази до озбиљних дерматолошких проблема.
– Имамо псе са губитком длаке, отвореним ранама и секундарним бактеријским инфекцијама коже. Тада се уводе и антибиотици, али дуготрајна терапија опет може довести до проблема са желуцем. То је често зачарани круг – каже др Илић.
Ветеринар наводи да власнике често забрине и појава шугарца код паса, али истиче да се данас тај проблем много лакше решава него раније.
– Шугарац је паразит који насељава кожу пса и може се пренети и на човека, али уз савремене препарате данас се врло успешно лечи. Најважније је испоштовати терапију и спречити репродукцију паразита. Раније су се пси купали у јаким препаратима, а данас квалитетни спот-он препарати решавају проблем много једноставније – каже Илић.
Он додаје да је најважније реаговати на време и не чекати да проблем постане озбиљан.
– Људи често мисле да ће проћи само од себе, а пас за то време трпи болове, свраб или озбиљне проблеме са варењем. Када власници на време дођу код ветеринара, много лакше и брже решавамо проблем – поручује др Саша Илић.
Фото и текст: Љиљана Натошевић