Vlasnik veterinarske ambulante „Nojeva barka-vet“ dr veterine Saša Ilić kaže za naš portal da se i u njegovoj ambulanti najčešće leče psi koji pate od gastritisa, a koji može da bude uzrokovan hranom, stresom ili gutanjem stranog tela.
Kako objašnjava, problemi sa gastrointestinalnim traktom danas su među najčešćim razlozima zbog kojih vlasnici dovode pse kod veterinara, a simptomi su uglavnom proliv, povraćanje, odbijanje hrane i naglo pogoršanje opšteg stanja.
– Vrlo često vlasnici prvo primete da pas jede travu, a onda dolazi do povraćanja ili proliva. Neke rase su genetski osetljivije, ali se u najvećem broju slučajeva radi o reakciji na određene alergene iz hrane. Iz iskustva, najčešće problem pravi hrana pilećeg porekla, mada postoje psi koji reaguju i na govedinu, ribu ili druge sastojke – kaže dr Ilić.
Dodaje da posebnu pažnju treba obratiti na bele rase pasa poput maltezera i bišona, koje često imaju osetljiv digestivni sistem i izraženije alergijske reakcije.
– Kod akutnih gastritisa stanje uglavnom brzo stabilizujemo terapijom i posebnom ishranom, ali problem predstavljaju hronični gastritisi. Tada psi često doživotno moraju da budu na specijalnoj gastrointestinalnoj hrani koja je praktično i hrana i lek. Čim se vrate na komercijalnu hranu, simptomi se ponovo javljaju – objašnjava on.
Prema njegovim rečima, gastritis ne mora da bude izazvan samo hranom. Psi često progutaju delove igračaka, tkanine ili druge sitne predmete koji oštećuju sluznicu želuca i creva.
– Sve to dovodi do iritacije gastrointestinalnog trakta, a klinička slika je uglavnom ista – proliv, povraćanje i loše opšte stanje. Zato je jako važna dobra anamneza, odnosno iskren razgovor sa vlasnicima. Nama veterinarima to je pola posla. Dešava se da vlasnici izostave neke detalje, pa tek kasnije saznamo da je pas jeo nešto što nije smeo – kaže Ilić.
On upozorava da su mnogi vlasnici i dalje skloni da psima daju hranu koja može ozbiljno da im ugrozi zdravlje.
– Čokolada, grickalice, masna hrana, pa čak i lekovi za ljude mogu izazvati ozbiljne probleme. Ljudi nekad psu daju brufen jer misle da ima temperaturu, a to može dodatno da ošteti želudac. Mnogi lekovi za ljude nisu bezbedni za pse – navodi veterinar.
Pored gastritisa, poslednjih godina naglo raste i broj pasa sa alergijama, kako na hranu, tako i na inhalacione alergene iz prirode.
– Sve više pasa reaguje na polen, travu i alergene iz okruženja. Vlasnici prvo primete da pas liže šape, češe se, suze mu oči ili postaje uznemiren. Kod nekih pasa dolazi čak i do otežanog disanja. Imamo situacije da pas godinama nema problem, a onda odjednom razvije ozbiljnu alergiju – kaže Ilić.
Dodaje da dijagnostika nije jednostavna i da nekada ni alergološki testovi ne daju konačan odgovor.
– Postoje testovi na hranu, inhalacione alergene, buve i parazite, ali čak i kada ih uradimo, nekad ne možemo odmah da dođemo do tačne dijagnoze. Onda se ide metodom eliminacije i taj proces može dugo da traje. Neki psi doživotno ostaju na antihistaminicima i specijalnoj ishrani – objašnjava on.
Kod težih slučajeva alergije dolazi do ozbiljnih dermatoloških problema.
– Imamo pse sa gubitkom dlake, otvorenim ranama i sekundarnim bakterijskim infekcijama kože. Tada se uvode i antibiotici, ali dugotrajna terapija opet može dovesti do problema sa želucem. To je često začarani krug – kaže dr Ilić.
Veterinar navodi da vlasnike često zabrine i pojava šugarca kod pasa, ali ističe da se danas taj problem mnogo lakše rešava nego ranije.
– Šugarac je parazit koji naseljava kožu psa i može se preneti i na čoveka, ali uz savremene preparate danas se vrlo uspešno leči. Najvažnije je ispoštovati terapiju i sprečiti reprodukciju parazita. Ranije su se psi kupali u jakim preparatima, a danas kvalitetni spot-on preparati rešavaju problem mnogo jednostavnije – kaže Ilić.
On dodaje da je najvažnije reagovati na vreme i ne čekati da problem postane ozbiljan.
– Ljudi često misle da će proći samo od sebe, a pas za to vreme trpi bolove, svrab ili ozbiljne probleme sa varenjem. Kada vlasnici na vreme dođu kod veterinara, mnogo lakše i brže rešavamo problem – poručuje dr Saša Ilić.
Foto i tekst: Ljiljana Natošević