Вељко Милковић: Будућност пољопривреде није само у великим машинама, већ у паметном коришћењу природних сила

Док се пољопривреда широм света суочава са сушама, скупом електричном енергијом и све тежим условима производње, поједини иноватори покушавају да пронађу другачија решења која би могла да помогну произвођачима да уз мање трошкове дођу до стабилније производње. Међу њима је и новосадски проналазач Вељко Милковић, човек који већ деценијама развија идеје из области механике, енергије, осцилација и одрживих система.

Иако га многи познају по двостепеном механичком осцилатору, део његових пројеката односи се управо на пољопривреду, наводњавање, шумарство и рационалније коришћење природних ресурса.

Veljko Milković: Budućnost poljoprivrede nije samo u velikim mašinama, već u pametnom korišćenju prirodnih sila

– Будућност пољопривреде неће зависити само од великих трактора и скупе технологије. Човек ће морати много више да користи природне силе које већ постоје око нас, а које данас недовољно користимо – каже Вељко Милковић.

Једна од идеја на којој ради односи се на рефлектујуће панеле за пољопривреду и шумске системе. За разлику од класичних соларних панела чија је основна намена производња електричне енергије, рефлектујући панели усмеравали би светлост према одређеним површинама, чиме би се повећала осветљеност и створили бољи услови за раст биљака.

Према његовим речима, такви системи могли би да имају примену у пластеницима, воћњацима, расадницима, али и на местима где младе саднице немају довољно светлости.

– Сунчева енергија је огромна, али је људи још не користе довољно рационално. Рефлектовањем светлости могуће је помоћи биљкама у одређеним периодима развоја, нарочито тамо где постоји много сенке или лоша конфигурација терена – објашњава Милковић.

Посебно занимљив део његовог концепта односи се на пројекте пошумљавања и стварања нових зелених зона. Уместо класичне слике огромних њива без вегетације, Милковић говори о системима у којима би шумски појасеви, рефлектујући панели и системи за наводњавање заједно чинили једну целину.

– Шуме нису само декорација природе. Оне чувају влагу, смањују загревање земљишта, штите од ветра и утичу на микроклиму. Мислим да ће будућност бити у комбинацији технологије и нових зелених површина – сматра он.

У његовим пројектима често се помињу и системи за воду, односно механичке пумпе засноване на принципу осцилација и гравитације. Управо је наводњавање данас један од највећих трошкова у пољопривреди, посебно током летњих месеци када пумпе раде готово без престанка.

Veljko Milković: Budućnost poljoprivrede nije samo u velikim mašinama, već u pametnom korišćenju prirodnih sila

– Ако пољопривредник троши огромну количину енергије само да би пребацио воду са једне тачке на другу, онда је јасно да систем мора да се унапреди. Механика може много да помогне у рационалнијем коришћењу енергије – наводи Милковић.

Његове идеје усмерене су првенствено ка мањим газдинствима, воћарима и произвођачима који траже алтернативна решења за наводњавање, производњу хране и одржавање засада.

Поред пумпи за воду и рефлектујућих панела, Милковић говори и о могућности стварања самоодрживих система у којима би се комбиновали: механички уређаји, природна енергија, системи за наводњавање и заштита зелених површина.

– Човечанство улази у период када ће вода и енергија постати важније од многих других ресурса. Зато је потребно развијати системе који могу да раде једноставније, економичније и ближе природи – каже он.

Вељко Милковић сматра да би управо шумски појасеви и нова пошумљавања могли да имају огромну улогу у будућности пољопривреде.

– Голе површине се много брже загревају и исушују. Када имате зеленило и шуму, мењате читаву микроклиму простора. Зато мислим да пољопривреда будућности неће бити само производња хране већ и обнова природе – наводи новосадски иноватор.

Његове идеје годинама изазивају пажњу и полемике, али је чињеница да се теме којима се бави данас све чешће појављују на светским конференцијама о екологији, одрживој енергији и пољопривреди.

У времену климатских промена и растућих трошкова производње, концепти који повезују енергију, воду, шуме и механику више не делују као далека будућност, већ као правац којим ће свет морати да иде.

Фото и текст: Љиљана Натошевић