Инстаграм: аирагро.про
Гмаил: airagro.pro@gmail.com
Број тел: 0621403325 Драго
Број тел2: 0621453899
По војвођанским њивама још увек углавном чује звук трактора и виде класичне прскалице, док смо у сремском селу Крчедину имали прилику да видимо како изгледа када пољопривреда добије потпуно ново лице. Ипак, у овој причи акценат није стављен искључиво на модерну технологију, већ се базира и на услугама које данас пружа млади пољопривредник двадесетшестогодишњи Драго Пејаковић из Крчедина. Нему се за сада јављају људи којима је потребан брз, прецизан и поуздан третман усева, без огромних улагања и куповине скупе опреме. Његова инстаграм страница иако је тек у зачетку изазвала је велико интересовање међу пољопривредницима, посебно због чињенице да оваква технологија код нас још увек није свакодневица. Драго на њиви управља софистицираном опремом, прати податке на контролеру и надгледа лет дрона изнад великих зелених парцела. Управо ти призори најбоље показују колико се пољопривреда мења и колико нова генерација произвођача другачије размишља о раду на земљи.
На парцели нас је дочекао овај вредни младић који је одлучио да споји технологију и пољопривреду и пољопривредницима понуди услугу третирања усева дроном „ДЈИ Аграс Т100“. И док дрон мирно стоји спреман за полетање, већ на први поглед постаје јасно да ово није никаква “играчка”, како многи и даље замишљају када чују реч дрон. Имали смо прилику да видимо колико озбиљно изгледа цела опрема, али и колико концентрације, знања и одговорности захтева управљање оваквом летелицом.
Драго каже да је цела прича настала спонтано односно из жеље да заједно са својима направи нешто своје и корисно.
– Ову одлуку смо донели заједно, из жеље да имамо нешто своје. Мене су дронови увек привлачили, а већ неко време сам пратио иновације које се појављују у пољопривреди. Иако немам земљу коју обрађујем, дошао сам на идеју да купимо пољопривредни дрон и пружамо услуге другим клијентима којима треба квалитетан и прецизан третман, а нису у могућности да приуште такву ствар – каже Драго.
Причајући о послу одмах се види се да иза свега не стоји само жеља за зарадом, већ и искрено интересовање за оно што ради. Како објашњава, одлучили су се за модел „ДЈИ Т100 Аграс“, намењен третирању ратарских, повртарских, воћарских и виноградарских култура.
– Овај дрон може да се користи и за расипање вештачког ђубрива, али и за пренос терета до 100 килограма – објашњава он.
Када се дрон подигне изнад њиве, тек тада постаје јасно колико се пољопривреда променила последњих година. Нема гажења усева, нема пробијања кроз блато, нема губљења времена по великим парцелама.
– Кроз испитивања је доказано да је скраћено време прскања када се примењује дрон у односу на класичан вид прскања тракторском прскалицом. Поготово на великим парцелама знатно се осети разлика у времену које је потребно издвојити за прскање. Важно је напоменути и да применом дрона нема гажења усева, за разлику од трактора, што може да доведе до губитака и до пет одсто по хектару – каже Драго.
Посебно истиче могућности мапирања и прецизног рада на парцелама. Према његовим речима овај дрон омогућава мапирање парцеле, прскање и прихрану. Помоћу напредних система навигације и прецизног планирања лета могуће је детаљно мапирање терена и веома прецизна апликација уз помоћ Лидар технологије. Користи се и за прихрану усева, омогућавајући равномерно расипање материјала. Капацитет рада посебно долази до изражаја на великим површинама.
– ДЈИ Аграс Т100 може да уради и више од 27 хектара по сату у ратарству, док у воћарству постиже осам до девет хектара по сату – каже Драго.
Иако технологија многима делује компликовано и недостижно, Драго наводи да је уз озбиљну обуку све много једноставније него што људи мисле. Објашњава и да управљање дроном није компликовано када се пружи адекватна обука. Обуку је прошао у сарадњи са „Прецизном пољопривредом“ и може слободно да каже да је била веома интересантна и лако схватљива. Додаје да је за управљање неопходно поседовати сертификате и положити одговарајуће испите.
– Сви који прођу обуку добијају сертификат, а обавезно је и полагање испита за оператера беспилотних ваздухоплова у цивилном ваздухопловству у Београду – објашњава Драго.
Посебно наглашава да људи често имају потпуно погрешну слику о оваквим уређајима.
– Још једном понављам, овај дрон није играчка, јер је неопходна озбиљна обука, концентрација и одговорност. Мора да се прати ветар, време, количина препарата, висина лета, буквално све – каже он.
Улагање у овакву технологију није мало. Цена дрона без ПДВ-а углавном се креће око 21.500 евра, а то није коначна цифра уколико немате агрегат који може да подржи пуњење батерија на којима дрон ради. Ипак, наводи да трошкови одржавања нису велики уколико се опрема правилно користи.
Гаранција на батерије иде чак до 1.500 циклуса пуњења, што је заиста фасцинантно. Како каже, дрон једнако ефикасно ради и на мањим и на великим парцелама, посебно тамо где класична механизација тешко може да приђе.
– Веома је практичан за мање и тешко доступне парцеле, а најисплативији је код третмана које обична тракторска прскалица не може да одради када је блато, пламенац код кукуруза и друге болести у другој и трећој фази раста биљака – објашњава Драго.
Говорећи о раду у различитим временским условима, предочава да дрон поседује системе који омогућавају безбеднији и стабилнији рад.
– Захваљујући јаким моторима, дрон може да лети и при слабом ветру до пет метара у секунди. Када је ветар јачи, систем аутоматски прилагођава лет како би се одржала безбедност и ефикасан рад. Дрон препознаје неравнине и препреке на парцели и самостално их заобилази – открива саговорник.
Једна од највећих предности, према његовим речима, јесте знатно мања потрошња воде и препарата.
– ДЈИ Аграс Т100 омогућава и до 95 одсто мању потрошњу воде у односу на класичне прскалице. У ратарству користи око 25 литара по хектару, док тракторске прскалице троше и до 300 литара по хектару. Препарати се равномерније наносе без губитака, па долази и до уштеде хемије и одлагања појединих третмана – каже Драго.
Додаје да напредна технологија распршивања омогућава квалитетније покривање биљке и прецизније усмеравање препарата директно на циљану површину. Према његовим речима, бројна истраживања и искуства из праксе показују веома добре резултате.
– Многи радови показују да је дрон у појединим третманима чак бољи или потпуно исти као традиционално прскање тракторском прскалицом – истиче Драго.
Иако су на тржиште ушли тек ове године, први послови су већ одрађени.
– До сада смо имали неколико третмана фолијарне прихране пшенице, као и прскање уљане репице од болести – каже Драго.
Док разговарамо поред парцеле и гледамо дрон како прелази преко усева, тешко је не приметити колико се пољопривреда мења пред нашим очима. Уместо спорог проласка трактора кроз њиву, данас неколико прецизних прелета завршава посао за много краће време, уз мање воде, мање хемије и без непотребног уништавања усева.
На крају разговора Драго каже да верује да је управо ово правац у којем ће се пољопривреда све више развијати.
– Сматрам да је ово будућност прецизне пољопривреде. Када се све стави на папир, дугорочно је много исплативије од тракторских прскалица. Ту су уштеда воде и препарата, нема гажења усева, а много је већа и безбедност људи који раде третмане јер нису константно у контакту са препаратима. Могу са сигурношћу да кажем да је ово веома исплативо за велика пољопривредна газдинства – поручује Драго Пејаковић.
Кроз своју причу и „Аир Агро Про“, овај момак из Крчедина шаље јасну поруку да модерна пољопривреда више није слика старе механизације и тешког физичког рада, већ спој знања, прецизности и нових технологија које из године у годину мењају начин производње хране.
Текст: Љиљана Натошевић
фото: Приватна архива