Instagram: airagro.pro
Gmail: airagro.pro@gmail.com
Broj tel: 0621403325 Drago
Broj tel2: 0621453899
Po vojvođanskim njivama još uvek uglavnom čuje zvuk traktora i vide klasične prskalice, dok smo u sremskom selu Krčedinu imali priliku da vidimo kako izgleda kada poljoprivreda dobije potpuno novo lice. Ipak, u ovoj priči akcenat nije stavljen isključivo na modernu tehnologiju, već se bazira i na uslugama koje danas pruža mladi poljoprivrednik dvadesetšestogodišnji Drago Pejaković iz Krčedina. Nemu se za sada javljaju ljudi kojima je potreban brz, precizan i pouzdan tretman useva, bez ogromnih ulaganja i kupovine skupe opreme. Njegova instagram stranica iako je tek u začetku izazvala je veliko interesovanje među poljoprivrednicima, posebno zbog činjenice da ovakva tehnologija kod nas još uvek nije svakodnevica. Drago na njivi upravlja sofisticiranom opremom, prati podatke na kontroleru i nadgleda let drona iznad velikih zelenih parcela. Upravo ti prizori najbolje pokazuju koliko se poljoprivreda menja i koliko nova generacija proizvođača drugačije razmišlja o radu na zemlji.
Na parceli nas je dočekao ovaj vredni mladić koji je odlučio da spoji tehnologiju i poljoprivredu i poljoprivrednicima ponudi uslugu tretiranja useva dronom „DJI Agras T100“. I dok dron mirno stoji spreman za poletanje, već na prvi pogled postaje jasno da ovo nije nikakva “igračka”, kako mnogi i dalje zamišljaju kada čuju reč dron. Imali smo priliku da vidimo koliko ozbiljno izgleda cela oprema, ali i koliko koncentracije, znanja i odgovornosti zahteva upravljanje ovakvom letelicom.
Drago kaže da je cela priča nastala spontano odnosno iz želje da zajedno sa svojima napravi nešto svoje i korisno.
– Ovu odluku smo doneli zajedno, iz želje da imamo nešto svoje. Mene su dronovi uvek privlačili, a već neko vreme sam pratio inovacije koje se pojavljuju u poljoprivredi. Iako nemam zemlju koju obrađujem, došao sam na ideju da kupimo poljoprivredni dron i pružamo usluge drugim klijentima kojima treba kvalitetan i precizan tretman, a nisu u mogućnosti da priušte takvu stvar – kaže Drago.
Pričajući o poslu odmah se vidi se da iza svega ne stoji samo želja za zaradom, već i iskreno interesovanje za ono što radi. Kako objašnjava, odlučili su se za model „DJI T100 Agras“, namenjen tretiranju ratarskih, povrtarskih, voćarskih i vinogradarskih kultura.
– Ovaj dron može da se koristi i za rasipanje veštačkog đubriva, ali i za prenos tereta do 100 kilograma – objašnjava on.
Kada se dron podigne iznad njive, tek tada postaje jasno koliko se poljoprivreda promenila poslednjih godina. Nema gaženja useva, nema probijanja kroz blato, nema gubljenja vremena po velikim parcelama.
– Kroz ispitivanja je dokazano da je skraćeno vreme prskanja kada se primenjuje dron u odnosu na klasičan vid prskanja traktorskom prskalicom. Pogotovo na velikim parcelama znatno se oseti razlika u vremenu koje je potrebno izdvojiti za prskanje. Važno je napomenuti i da primenom drona nema gaženja useva, za razliku od traktora, što može da dovede do gubitaka i do pet odsto po hektaru – kaže Drago.
Posebno ističe mogućnosti mapiranja i preciznog rada na parcelama. Prema njegovim rečima ovaj dron omogućava mapiranje parcele, prskanje i prihranu. Pomoću naprednih sistema navigacije i preciznog planiranja leta moguće je detaljno mapiranje terena i veoma precizna aplikacija uz pomoć Lidar tehnologije. Koristi se i za prihranu useva, omogućavajući ravnomerno rasipanje materijala. Kapacitet rada posebno dolazi do izražaja na velikim površinama.
– DJI Agras T100 može da uradi i više od 27 hektara po satu u ratarstvu, dok u voćarstvu postiže osam do devet hektara po satu – kaže Drago.
Iako tehnologija mnogima deluje komplikovano i nedostižno, Drago navodi da je uz ozbiljnu obuku sve mnogo jednostavnije nego što ljudi misle. Objašnjava i da upravljanje dronom nije komplikovano kada se pruži adekvatna obuka. Obuku je prošao u saradnji sa „Preciznom poljoprivredom“ i može slobodno da kaže da je bila veoma interesantna i lako shvatljiva. Dodaje da je za upravljanje neophodno posedovati sertifikate i položiti odgovarajuće ispite.
– Svi koji prođu obuku dobijaju sertifikat, a obavezno je i polaganje ispita za operatera bespilotnih vazduhoplova u civilnom vazduhoplovstvu u Beogradu – objašnjava Drago.
Posebno naglašava da ljudi često imaju potpuno pogrešnu sliku o ovakvim uređajima.
– Još jednom ponavljam, ovaj dron nije igračka, jer je neophodna ozbiljna obuka, koncentracija i odgovornost. Mora da se prati vetar, vreme, količina preparata, visina leta, bukvalno sve – kaže on.
Ulaganje u ovakvu tehnologiju nije malo. Cena drona bez PDV-a uglavnom se kreće oko 21.500 evra, a to nije konačna cifra ukoliko nemate agregat koji može da podrži punjenje baterija na kojima dron radi. Ipak, navodi da troškovi održavanja nisu veliki ukoliko se oprema pravilno koristi.
Garancija na baterije ide čak do 1.500 ciklusa punjenja, što je zaista fascinantno. Kako kaže, dron jednako efikasno radi i na manjim i na velikim parcelama, posebno tamo gde klasična mehanizacija teško može da priđe.
– Veoma je praktičan za manje i teško dostupne parcele, a najisplativiji je kod tretmana koje obična traktorska prskalica ne može da odradi kada je blato, plamenac kod kukuruza i druge bolesti u drugoj i trećoj fazi rasta biljaka – objašnjava Drago.
Govoreći o radu u različitim vremenskim uslovima, predočava da dron poseduje sisteme koji omogućavaju bezbedniji i stabilniji rad.
– Zahvaljujući jakim motorima, dron može da leti i pri slabom vetru do pet metara u sekundi. Kada je vetar jači, sistem automatski prilagođava let kako bi se održala bezbednost i efikasan rad. Dron prepoznaje neravnine i prepreke na parceli i samostalno ih zaobilazi – otkriva sagovornik.
Jedna od najvećih prednosti, prema njegovim rečima, jeste znatno manja potrošnja vode i preparata.
– DJI Agras T100 omogućava i do 95 odsto manju potrošnju vode u odnosu na klasične prskalice. U ratarstvu koristi oko 25 litara po hektaru, dok traktorske prskalice troše i do 300 litara po hektaru. Preparati se ravnomernije nanose bez gubitaka, pa dolazi i do uštede hemije i odlaganja pojedinih tretmana – kaže Drago.
Dodaje da napredna tehnologija raspršivanja omogućava kvalitetnije pokrivanje biljke i preciznije usmeravanje preparata direktno na ciljanu površinu. Prema njegovim rečima, brojna istraživanja i iskustva iz prakse pokazuju veoma dobre rezultate.
– Mnogi radovi pokazuju da je dron u pojedinim tretmanima čak bolji ili potpuno isti kao tradicionalno prskanje traktorskom prskalicom – ističe Drago.
Iako su na tržište ušli tek ove godine, prvi poslovi su već odrađeni.
– Do sada smo imali nekoliko tretmana folijarne prihrane pšenice, kao i prskanje uljane repice od bolesti – kaže Drago.
Dok razgovaramo pored parcele i gledamo dron kako prelazi preko useva, teško je ne primetiti koliko se poljoprivreda menja pred našim očima. Umesto sporog prolaska traktora kroz njivu, danas nekoliko preciznih preleta završava posao za mnogo kraće vreme, uz manje vode, manje hemije i bez nepotrebnog uništavanja useva.
Na kraju razgovora Drago kaže da veruje da je upravo ovo pravac u kojem će se poljoprivreda sve više razvijati.
– Smatram da je ovo budućnost precizne poljoprivrede. Kada se sve stavi na papir, dugoročno je mnogo isplativije od traktorskih prskalica. Tu su ušteda vode i preparata, nema gaženja useva, a mnogo je veća i bezbednost ljudi koji rade tretmane jer nisu konstantno u kontaktu sa preparatima. Mogu sa sigurnošću da kažem da je ovo veoma isplativo za velika poljoprivredna gazdinstva – poručuje Drago Pejaković.
Kroz svoju priču i „Air Agro Pro“, ovaj momak iz Krčedina šalje jasnu poruku da moderna poljoprivreda više nije slika stare mehanizacije i teškog fizičkog rada, već spoj znanja, preciznosti i novih tehnologija koje iz godine u godinu menjaju način proizvodnje hrane.
Tekst: Ljiljana Natošević
foto: Privatna arhiva