Хербицид глифосат, један од најраспрострањенијих у савременој пољопривреди, не убија пчеле директно, али утиче на њихово понашање и мождане функције, што може имати далекосежне последице по опрашивање и производњу хране. До ових закључака дошли су научници чији су резултати објављени у часопису „Јоурнал оф Еxпериментал Биологy“.
Иако се глифосат дуго сматрао релативно безбедним за инсекте, јер делује на биолошке процесе специфичне за биљке, нова истраживања показују да његов утицај није тако једноставан. У експерименталним условима пчеле су биле изложене дозама које нису смртоносне, али су довеле до приметних промена у понашању.
Већ након неколико дана забележен је пад активности у прикупљању хране од око 13 одсто. На нивоу појединачне пчеле то може деловати занемарљиво, али на нивоу кошнице значи мањи унос хране и нарушавање сложене друштвене организације.
Детаљније анализе показале су да глифосат утиче на хемију мозга пчела, посебно на супстанце попут тирамина и октопамина, које имају кључну улогу у кретању, мотивацији и доношењу одлука. То указује да овај хербицид може да ремети нервне сигнале повезане са тражењем хране и реакцијом на стимулусе.
Ови налази поново отварају питање критеријума за процену безбедности пестицида. Чињеница да супстанца не изазива тренутну смрт не значи да је безопасна, посебно код друштвених организама попут пчела, где и мале промене у понашању могу да имају ефекат на целу заједницу и, посредно, на пољопривредну производњу.
Значај истраживања додатно је наглашен у тренутку када број опрашивача глобално опада, услед губитка станишта, болести и паразита. Нови подаци указују да томе доприносе и широко коришћене хемикалије.
Глифосат се користи и у Србији, где је регистрован као активна материја у више хербицидних препарата за сузбијање корова у пољопривреди, воћарству и на не пољопривредним површинама. Његова употреба је дозвољена, али је регулисана – примена мора бити у складу са упутствима, а у појединим ситуацијама, попут третмана у време цветања, препоручују се додатне мере опреза како би се смањио ризик по пчеле и друге опрашиваче.
Н. Ш.
Фото: Боље поље