Herbicid glifosat, jedan od najrasprostranjenijih u savremenoj poljoprivredi, ne ubija pčele direktno, ali utiče na njihovo ponašanje i moždane funkcije, što može imati dalekosežne posledice po oprašivanje i proizvodnju hrane. Do ovih zaključaka došli su naučnici čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Journal of Experimental Biology“.
Iako se glifosat dugo smatrao relativno bezbednim za insekte, jer deluje na biološke procese specifične za biljke, nova istraživanja pokazuju da njegov uticaj nije tako jednostavan. U eksperimentalnim uslovima pčele su bile izložene dozama koje nisu smrtonosne, ali su dovele do primetnih promena u ponašanju.
Već nakon nekoliko dana zabeležen je pad aktivnosti u prikupljanju hrane od oko 13 odsto. Na nivou pojedinačne pčele to može delovati zanemarljivo, ali na nivou košnice znači manji unos hrane i narušavanje složene društvene organizacije.
Detaljnije analize pokazale su da glifosat utiče na hemiju mozga pčela, posebno na supstance poput tiramina i oktopamina, koje imaju ključnu ulogu u kretanju, motivaciji i donošenju odluka. To ukazuje da ovaj herbicid može da remeti nervne signale povezane sa traženjem hrane i reakcijom na stimuluse.
Ovi nalazi ponovo otvaraju pitanje kriterijuma za procenu bezbednosti pesticida. Činjenica da supstanca ne izaziva trenutnu smrt ne znači da je bezopasna, posebno kod društvenih organizama poput pčela, gde i male promene u ponašanju mogu da imaju efekat na celu zajednicu i, posredno, na poljoprivrednu proizvodnju.
Značaj istraživanja dodatno je naglašen u trenutku kada broj oprašivača globalno opada, usled gubitka staništa, bolesti i parazita. Novi podaci ukazuju da tome doprinose i široko korišćene hemikalije.
Glifosat se koristi i u Srbiji, gde je registrovan kao aktivna materija u više herbicidnih preparata za suzbijanje korova u poljoprivredi, voćarstvu i na ne poljoprivrednim površinama. Njegova upotreba je dozvoljena, ali je regulisana – primena mora biti u skladu sa uputstvima, a u pojedinim situacijama, poput tretmana u vreme cvetanja, preporučuju se dodatne mere opreza kako bi se smanjio rizik po pčele i druge oprašivače.
N. Š.
Foto: Bolje polje