Na obroncima Kopaonika, u selu Tršanovac kod Brusa, šumi Graševka. Njena voda već više od dva veka pokreće kamenje vodenice porodice Stanković. Kada su Turci napustili Srbiju, selo je otkupilo vodenicu, a Stankovići su vremenom postali jedini vlasnici. Danas, Marko Stanković sa porodicom nastavlja da čuva tradiciju svojih predaka – tradiciju koja se pretvara u miris svežeg brašna i zvuk mlinskog kamena.
– Nije lako biti vodeničar, ali nisu ni drugi poslovi laki – kaže Marko, dok pokazuje pakovanja brašna koja putuju širom Srbije. Njihova vodenica melje osam vrsta brašna – kukuruzno belo i žuto, pšenično, integralno, ražano, speltu, ovas i ječam. Sve su integralna, hranljivija i bogatija vlaknima od industrijskih, jer u njima ostaje celo zrno.
– U principu celo zrno ide u svako brašno – objašnjava Marko, ponosan na kvalitet koji nude, a kvalitet je takav jer su žitarice od proverenih lokalnih proizvođača iz Blaca, Aleksandrovca i Aleksinca, gde se zemljište manje tretira pesticidima.
– Zemljište je zdravije za uzgoj, brdovitije je, kod nas nema toliko žitarica – dodaje Marko. Upravo ta prirodna svojstva daju brašnu poseban ukus i vrednost.
Vodenica radi 365 dana u godini. Iako Rasina leti gotovo presuši, zbog navodnjavanja kupina i mallina, Graševka sa Kopaonika nikada ne izneveri.
– Olakšavajuća okolnost je da reka ima dobar protok vode – kaže Marko, dok dodaje da suše jesu izazov, ali tradicija ne sme stati.
Stankovići brašno razvoze po celoj Srbiji, a Beograd je gotovo svake nedelje njihova destinacija. Povremeno prave i proizvode od brašna za bazare, dok turizam, za sada, ostaje neostvarena ideja.
– Moguće jeste, ali nemamo kapaciteta da se time bavimo – iskreno priznaje Marko. Podsticaje nisu tražili – sve rade iz sopstvenih sredstava.
– Volimo da idemo težim putem – kaže i dodaje da će se truditi da se uključe u konkurse u budućnosti.
U vodenici Stankovićevih vreme kao da stoji. Zvuk mlinskog kamena, miris svežeg brašna i priča o precima koji su čuvali ovu vodenicu podsećaju da tradicija nije samo prošlost – ona je i budućnost.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Kako se koja žitarica melje
– Kukuruz se mere krupnije, ostala brašna sitnije. Prosejavamo na dosta krupno sito, čisto da se neke slamčice odstrane. U principu celo zrno ide u svako brašno i sva su integralna, što dovodi do toga da su dosta hranljivija, imaju više vlakana i bolje utiču na organizam od industrijskih – objasnio je Marko.