Šećerna repa u Srbiji trenutno se, u zavisnosti od roka setve, nalazi u ranim fazama razvoja – od nicanja i pojave kotiledonih listića do formiranja dva para pravih listova. Upravo u tom periodu biljke su najosetljivije i najpodložnije napadu štetočina, upozorava Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
Na terenu je već registrovano prisustvo više značajnih štetočina. Obična repina pipa beleži se kako u feromonskim klopkama na starim i novim repištima, tako i direktnim pregledom useva. Siva kukuruzna pipa prisutna je na pojedinim parcelama pod repom, a u nekim regionima ove sezone njena brojnost je povećana, naročito na lakšim, peskovitim zemljištima. U usevima je uočen i peščar, koji takođe može izazvati oštećenja u najranijim fazama razvoja biljaka.
Stručnjaci ističu da je najkritičniji period za napad štetočina faza od nicanja do formiranja prvog para listova. U tom stadijumu biljke su male i imaju slabu sposobnost oporavka od oštećenja. Kako se razvijaju drugi i treći par listova, otpornost repe se značajno povećava.
Rizik je dodatno izražen u usevima iz kasnijih rokova setve, gde su biljke još u fazi nicanja i kotiledona. Situaciju može dodatno pogoršati i najavljeno otopljenje – prema prognozama, od petka se očekuju temperature iznad 20 stepeni, što pogoduje intenzivnijoj aktivnosti štetočina i povećava opasnost od šteta.
Zbog toga se proizvođačima savetuje pojačan oprez i redovan obilazak parcela. Preglede je najbolje obavljati u najtoplijem delu dana, kada su štetočine najaktivnije. Pragovi štetnosti, nakon kojih je potrebno reagovati, iznose 0,1 repina pipa po kvadratnom metru u fazi nicanja i kotiledona, jedna siva kukuruzna pipa po kvadratnom metru u fazi kotiledona, odnosno četiri do šest jedinki peščara po kvadratnom metru u ranim fazama razvoja.
Ukoliko se ove brojnosti potvrde na terenu, moguće je primeniti registrovane insekticide na bazi aktivnih materija kao što su cipermetrin ili kombinacija lambda-cihalotrina i acetamiprida.
N. Š.
Foto PIS zaštite bilja