Шећерна репа у Србији тренутно се, у зависности од рока сетве, налази у раним фазама развоја – од ницања и појаве котиледоних листића до формирања два пара правих листова. Управо у том периоду биљке су најосетљивије и најподложније нападу штеточина, упозорава Прогнозно-извештајна служба заштите биља.
На терену је већ регистровано присуство више значајних штеточина. Обична репина пипа бележи се како у феромонским клопкама на старим и новим репиштима, тако и директним прегледом усева. Сива кукурузна пипа присутна је на појединим парцелама под репом, а у неким регионима ове сезоне њена бројност је повећана, нарочито на лакшим, песковитим земљиштима. У усевима је уочен и пешчар, који такође може изазвати оштећења у најранијим фазама развоја биљака.
Стручњаци истичу да је најкритичнији период за напад штеточина фаза од ницања до формирања првог пара листова. У том стадијуму биљке су мале и имају слабу способност опоравка од оштећења. Како се развијају други и трећи пар листова, отпорност репе се значајно повећава.
Ризик је додатно изражен у усевима из каснијих рокова сетве, где су биљке још у фази ницања и котиледона. Ситуацију може додатно погоршати и најављено отопљење – према прогнозама, од петка се очекују температуре изнад 20 степени, што погодује интензивнијој активности штеточина и повећава опасност од штета.
Због тога се произвођачима саветује појачан опрез и редован обилазак парцела. Прегледе је најбоље обављати у најтоплијем делу дана, када су штеточине најактивније. Прагови штетности, након којих је потребно реаговати, износе 0,1 репина пипа по квадратном метру у фази ницања и котиледона, једна сива кукурузна пипа по квадратном метру у фази котиледона, односно четири до шест јединки пешчара по квадратном метру у раним фазама развоја.
Уколико се ове бројности потврде на терену, могуће је применити регистроване инсектициде на бази активних материја као што су циперметрин или комбинација ламбда-цихалотрина и ацетамиприда.
Н. Ш.
Фото ПИС заштите биља