Први мини сајам пољопривреде „Банатска тракторијада“ одржан је данас у Честерегу, окупивши пољопривреднике, излагаче и бројне посетиоце из овог дела Баната. Манифестацију је организовала Земљорадничка задруга „Младенова крајина“, уз богат програм који је обухватио изложбу пољопривредне механизације и опреме, представљање агротехничких мера, инфо-штандове, као и атрактивно такмичење у надвлачењу трактора.
У центру села своје производе представила су пољопривредна газдинства која се баве производњом вина, ракије и меда, док су жене из Честерега изложиле рукотворине и посетиоце послужиле домаћим колачима, дајући манифестацији посебан, традиционални тон.
Манифестацију је свечано отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Драган Гламочић, који је поручио да овакви догађаји представљају много више од изложбе механизације.
– Ово су места сусрета произвођача и струке, где се размењују знања и искуства, али и упознају нове технологије које могу да унапреде производњу – рекао је Гламочић. Он је истакао да Министарство препознаје значај иницијатива које долазе из мањих средина, јер доприносе јачању заједнице и очувању живота на селу.
Говорећи о потенцијалима овог краја, министар је похвалио општину Житиште, нагласивши да постиже запажене резултате у више пољопривредних грана, посебно у сточарству, које у Банату има дугу традицију.
– Управо оваква разноликост и посвећеност произвођача представљају чврсту основу за даљи развој српског аграра – поручио је Гламочић, додајући да ће држава наставити да подржава модернизацију и унапређење услова рада на селу.
Организатори најављују да ће наредни дани манифестације донети додатне садржаје, међу којима се издваја такмичење у спретности вожње трактора, које је већ изазвало велико интересовање, посебно међу млађим посетиоцима.
Министар Гламочић потом се састао пољопривредницима Житишта и поручио им да је стратегија Министарства пољопривреде да наредних година ради на наводњавању широм Србије.
– Последње три године имали смо сушу и морамо радити на наводњавању. Ове године завршавамо велики пројекат који је почео још 2013. године са инвестиционим фондом из Емирата, где смо од средстава од 97 хиљада долара успели да наводњавамо 130 хиљада хектара – рекао је Гламочић.
се састао с пољопривредницима и поручио им да је стратегија Министарства пољопривреде да наредних година ради на наводњавању широм Србије.
Изјава министра о потреби ширења система за наводњавање долази након још једне године у којој су пољопривредници трпели последице суше. Током 2025. године, недостатак падавина и високе температуре у кључним фазама развоја биљака умањили су приносе, пре свега кукуруза и соје, док су губици забележени и код шећерне репе, нарочито на лакшим земљиштима.
Иако суша није била подједнако изражена у свим деловима земље, за већину ратара представљала је озбиљан изазов. С друге стране, произвођачи који имају системе за наводњавање прошли су знатно боље, што додатно потврђује колико је ова инвестиција кључна за стабилну производњу. Међутим, упркос штети, изостала је системска државна надокнада губитака. Помоћ се углавном сводила на локалне мере након проглашења елементарних непогода, као и на постојеће субвенције и повољније кредите, што многи пољопривредници оцењују као недовољно.
У том контексту, најаве о улагању у наводњавање добијају додатну тежину, али и отварају питање динамике реализације пројеката и њихове доступности ширем кругу произвођача.
После година у којима се штета санира „успут“, кључна дилема остаје иста – да ли ће најављена улагања коначно стићи до њива или ће суша и даље бити највећи ризик српске пољопривреде.
Н. Ш.
Фото: Тањуг, Сашка Дробњак