Prvi mini sajam poljoprivrede „Banatska traktorijada“ održan je danas u Česteregu, okupivši poljoprivrednike, izlagače i brojne posetioce iz ovog dela Banata. Manifestaciju je organizovala Zemljoradnička zadruga „Mladenova krajina“, uz bogat program koji je obuhvatio izložbu poljoprivredne mehanizacije i opreme, predstavljanje agrotehničkih mera, info-štandove, kao i atraktivno takmičenje u nadvlačenju traktora.
U centru sela svoje proizvode predstavila su poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom vina, rakije i meda, dok su žene iz Česterega izložile rukotvorine i posetioce poslužile domaćim kolačima, dajući manifestaciji poseban, tradicionalni ton.
Manifestaciju je svečano otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Dragan Glamočić, koji je poručio da ovakvi događaji predstavljaju mnogo više od izložbe mehanizacije.
– Ovo su mesta susreta proizvođača i struke, gde se razmenjuju znanja i iskustva, ali i upoznaju nove tehnologije koje mogu da unaprede proizvodnju – rekao je Glamočić. On je istakao da Ministarstvo prepoznaje značaj inicijativa koje dolaze iz manjih sredina, jer doprinose jačanju zajednice i očuvanju života na selu.
Govoreći o potencijalima ovog kraja, ministar je pohvalio opštinu Žitište, naglasivši da postiže zapažene rezultate u više poljoprivrednih grana, posebno u stočarstvu, koje u Banatu ima dugu tradiciju.
– Upravo ovakva raznolikost i posvećenost proizvođača predstavljaju čvrstu osnovu za dalji razvoj srpskog agrara – poručio je Glamočić, dodajući da će država nastaviti da podržava modernizaciju i unapređenje uslova rada na selu.
Organizatori najavljuju da će naredni dani manifestacije doneti dodatne sadržaje, među kojima se izdvaja takmičenje u spretnosti vožnje traktora, koje je već izazvalo veliko interesovanje, posebno među mlađim posetiocima.
Ministar Glamočić potom se sastao poljoprivrednicima Žitišta i poručio im da je strategija Ministarstva poljoprivrede da narednih godina radi na navodnjavanju širom Srbije.
– Poslednje tri godine imali smo sušu i moramo raditi na navodnjavanju. Ove godine završavamo veliki projekat koji je počeo još 2013. godine sa investicionim fondom iz Emirata, gde smo od sredstava od 97 hiljada dolara uspeli da navodnjavamo 130 hiljada hektara – rekao je Glamočić.
se sastao s poljoprivrednicima i poručio im da je strategija Ministarstva poljoprivrede da narednih godina radi na navodnjavanju širom Srbije.
Izjava ministra o potrebi širenja sistema za navodnjavanje dolazi nakon još jedne godine u kojoj su poljoprivrednici trpeli posledice suše. Tokom 2025. godine, nedostatak padavina i visoke temperature u ključnim fazama razvoja biljaka umanjili su prinose, pre svega kukuruza i soje, dok su gubici zabeleženi i kod šećerne repe, naročito na lakšim zemljištima.
Iako suša nije bila podjednako izražena u svim delovima zemlje, za većinu ratara predstavljala je ozbiljan izazov. S druge strane, proizvođači koji imaju sisteme za navodnjavanje prošli su znatno bolje, što dodatno potvrđuje koliko je ova investicija ključna za stabilnu proizvodnju. Međutim, uprkos šteti, izostala je sistemska državna nadoknada gubitaka. Pomoć se uglavnom svodila na lokalne mere nakon proglašenja elementarnih nepogoda, kao i na postojeće subvencije i povoljnije kredite, što mnogi poljoprivrednici ocenjuju kao nedovoljno.
U tom kontekstu, najave o ulaganju u navodnjavanje dobijaju dodatnu težinu, ali i otvaraju pitanje dinamike realizacije projekata i njihove dostupnosti širem krugu proizvođača.
Posle godina u kojima se šteta sanira „usput“, ključna dilema ostaje ista – da li će najavljena ulaganja konačno stići do njiva ili će suša i dalje biti najveći rizik srpske poljoprivrede.
N. Š.
Foto: Tanjug, Saška Drobnjak