Na samo tri kilometra razdaljine nad rekom se izdižu tri kamena luka što ovaj deo Srbije čini jedinstvenim u Evropi.
Na planinskom vencu Velikog grebena u istočnoj Srbiji tanak mlaz vode sliva se niz kamenu ploču i nestaje u travi da bi se posle nekoliko desetina metara ponovo dokopao površine. To je izvorište reke Vratne, desne pritoke Dunava i jedne od naših najlepših i načistijih voda. Ali nije ona zbog toga ušla u evropske enciklopedije. Vratna je jedina reka u Evropi koja teče ispod tri kamena mosta. I ne bilo kakva. Ne ona zidana, kao Andrićev u Višegradu, već prirodna, u nauci poznata kao prerasti.
Malo gde u Evropi ima po jedan kameni most, a ovde, tridesetak kilometara od Negotina, na svega nekoliko kilometara rečnog toka priroda je izvajala čak tri. Pa iako nisu jedini u Evropi, jesu najviši. Njihova visina, mereno od reke, iznosi 35 metara. Zbog mostova, ali i lepote čitavog predela, netaknute prirode, ovaj deo stavljen je pod poseban režim zaštite. Budući da se kanjon reke Vratne nalazi u relatvno nepristupačnom predelu Negotinske krajine, ovaj deo još nije zaživeo kao turistička destinacija.
Od Negotina do sela Vratna, koje je smešteno u prostranoj dolini kraj istoimene reke, može da se dođe lokalnim autobusom iz Negotina. Kolima se može dalje od sela, do dva kilometra udaljenog manastira Vratna. A deo tog puta vodi kroz lovište. Jutro je. U izmaglici, s desne strane puta na livadi jedva se razaznaje stado jelena. Na ovom prostoru snimljen je najveći deo kultnog filma Petra Lalovića „Ptice koje ne polete“.
Put iz lovišta vodi pravo do manastirske kapije. Svetinju je sagradio arhiepiskop Nikodim Tismedski krajem 14. veka i posvetio je Svetom Petru. Drugi deo manastira podignut je 1415. godine. Kao i većina srpskih manastira i ovaj je bio spaljen. Zbilo se to 1813. godine, ali su ga meštani posle dve i po decenije obnovili i posvetili Vavedenju Gospodnjem. U oltarskom delu crkve sačuvana je freska Isusa Hrista, odnosno samo njegova glava i to je jedini deo živopisa koji je preživeo spaljivanje.
Desno od ulaza u manastir put uzbrdo, kroz gustu šumu, vodi ka kanjonu reke Vratne. Petnaestak minuta potrebno je da se uskom šumskom stazom preko prevoja sige u korito reke. Ko ima sreće usput može na naiđe na muflone kojih ovde, kao i jelena, ima u popriličnom broju.
Prva kapija na koju se naiđe je takozvana Mala kapija. Duga je petnaestak metara, duplo je šira, a visina otvora je oko 35 metara. Stotinak metara nizvodno nalazi se drugi most, takozvana Velika prerast. Dug je bezmalo pedeset metara, pa dok se prolazi ispod njega više se ima utisak da se ide kroz tunel nego ispod mosta. Na kamenom luku vide se brojni otvori i kanali što samo potvrđuje pretpostavku naučnika Jovana Cvijića da su ovi mostovi nastali od pećine koja se vremenom urušila. Iznad Velike prerasti, malo uzvodno, nalazi se pećina isposnica u kojoj je boravio Nikodim, osnivač manastira. Teško ju je naći jer je zarasla u šiblje.
Do trećeg mosta mogu samo snalažljivi i spretni. Put uz reku nije ni malo lak. Zapravo puta nema, pa hodanje po klizavom kamenu nije jednostavno, a treba se probijati i kroz šiblje, pa se provlačiti između stena i velikih kamenih blokova. Ali trud se isplati. Taj treći most nalazi se na oko tri kilometra uzvodno od Velike prerasti i zove se Suva prerast. Njegova dužina je oko 35 metara, širok je deset i visok oko dvadeset metara. A tamo nije samo taj most, već i nekoliko pećina, pravi dragulji prirode, od kojih ni jedna nije detaljno istražena. Speleolozi jesu ulazili, ali samo da ih, kako oni kažu, evidentiraju. Najbliža pećina trećoj kapiji dugačka je oko 400 metara, dok za pećinu pored nje kažu da je lepša, atraktivnija i da pri kraju ima malo bistro jezero. Na desnoj strani reke, na ulazu u klisuru, nalazi se ponor u kojem se krajem leta gubi čitav rečni tok Vratene.
Stručnjaci su deo ovog, može slobodno da se kaže prirodnog fenomena donekle objasnili. Ceo ovaj potez na kojem se nalaze mostovi bila je nekada velika pećina kroz koju je tekla reka. Kako su u proleće nadolazile bujice, ovaj podzemni tok nije mogao da primi svu vodu, pa je ona delom tekla i po površini. Vremenom površinski tok polako je udubljivao tlo, pa je tavanica popustila i urušila se. Tako su od cele pećine ostala samo tri kamena mosta. Pećine razasute po stranama kanjona verovatno su u ono doba bili hodnici jedne velike pećine.
Nisu samo mostovi lepota kanjona Vratne i njenog tridesetak kilometara dugog toka. Tu je i biljni i životinjski svet koji je veoma zanimljiv.
Ovde se stani pedeset vrsta ptica, ima gmizavaca, a na stazi se često naiđe na daždevnjaka kojeg sve manje ima u našim šumama. Lovci iz svih krajeva dolaze zbog krupne divljači, jelena i muflona.
Tekst i foto: Ognjan Radulović