Република Србија вратила је у свој посед више од 700 хектара државног пољопривредног земљишта у катастарским општинама Сириг и Ченеј, након вишедеценијског судског спора са предузећем АД ПД Камендин, саопштило је Министарство пољопривреде.
Реч је о укупно око 710 хектара земљишта које је, како наводи Министарство, било незаконито коришћено, а поступак за утврђивање права својине и предају поседа правоснажно је окончан 21. новембра 2025. године. Тиме је завршен спор који је трајао више деценија и који је имао корене у неразјашњеним имовинским односима из периода транзиције.
У Сиригу је враћено 582,8 хектара, чиме је укупна површина државног земљишта у тој катастарској општини достигла 675 хектара, док је у Ченеју преузето још 127,3 хектара, па укупан фонд сада износи 505 хектара.
Већ на првом јавном надметању у Темерину, одржаном након преузимања поседа, целокупна површина је издата у закуп по цени од 571 евро по хектару, што указује на висок квалитет земљишта и велико интересовање пољопривредника. У Ченеју су, у међувремену, створени услови за увођење у посед закупаца који су земљиште већ добили на ранијим лицитацијама, кажу у Министарству, али не наводе ко је откупио ово земљиште.
Камендин – више од месаре
Иако је у јавности најпрепознатљивији по месарама, АД ПД “Камендин” је заправо интегрисани аграрни систем. Пословање обухвата ратарску производњу, узгој стоке, сопствену кланицу и прераду меса, као и малопродајну мрежу. Камендин располаже значајним пољопривредним површинама, на којима производи житарице и сточну храну, што је основа за сточарску производњу. Узгој свиња и јунади директно је повезан са тим ресурсом, а финални производ – свеже месо и прерађевине – пласира се кроз сопствене месаре, углавном у Војводини, пре свега у Новом Саду и околини. Такав модел „од њиве до трпезе“ омогућава контролу квалитета, али и чини систем осетљивим на губитак земљишта.
Последице за пословање
Губитак више од 700 хектара може имати значајне последице по пословање Камендина. Мање обрадивих површина значи мању производњу сточне хране или веће трошкове њене набавке, што се директно одражава на сточарство, а затим и на количину меса доступног за клање и продају.
Дуготрајни судски поступци додатно су оптеретили пословање, јер су годинама стварали неизвесност у планирању производње и инвестиција. Тек окончањем спора створени су услови за јасније пословно позиционирање, али уз знатно смањен ресурсни капацитет.
Иначе, спор потиче из периода транзиције, када је део пољопривредног земљишта остао у нејасном правном статусу. Поједина предузећа наставила су да користе земљу која је формално била у државној својини, што је временом довело до судских поступака који су трајали деценијама.
У овом случају, тек након правоснажне пресуде и извршног поступка крајем 2025. године, земљиште је враћено Републици Србији, уз ангажовање више институција.
Н. Ш.
Фото: Министарство пољопривреде