Republika Srbija vratila je u svoj posed više od 700 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u katastarskim opštinama Sirig i Čenej, nakon višedecenijskog sudskog spora sa preduzećem AD PD Kamendin, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Reč je o ukupno oko 710 hektara zemljišta koje je, kako navodi Ministarstvo, bilo nezakonito korišćeno, a postupak za utvrđivanje prava svojine i predaju poseda pravosnažno je okončan 21. novembra 2025. godine. Time je završen spor koji je trajao više decenija i koji je imao korene u nerazjašnjenim imovinskim odnosima iz perioda tranzicije.
U Sirigu je vraćeno 582,8 hektara, čime je ukupna površina državnog zemljišta u toj katastarskoj opštini dostigla 675 hektara, dok je u Čeneju preuzeto još 127,3 hektara, pa ukupan fond sada iznosi 505 hektara.
Već na prvom javnom nadmetanju u Temerinu, održanom nakon preuzimanja poseda, celokupna površina je izdata u zakup po ceni od 571 evro po hektaru, što ukazuje na visok kvalitet zemljišta i veliko interesovanje poljoprivrednika. U Čeneju su, u međuvremenu, stvoreni uslovi za uvođenje u posed zakupaca koji su zemljište već dobili na ranijim licitacijama, kažu u Ministarstvu, ali ne navode ko je otkupio ovo zemljište.
Kamendin – više od mesare
Iako je u javnosti najprepoznatljiviji po mesarama, AD PD “Kamendin” je zapravo integrisani agrarni sistem. Poslovanje obuhvata ratarsku proizvodnju, uzgoj stoke, sopstvenu klanicu i preradu mesa, kao i maloprodajnu mrežu. Kamendin raspolaže značajnim poljoprivrednim površinama, na kojima proizvodi žitarice i stočnu hranu, što je osnova za stočarsku proizvodnju. Uzgoj svinja i junadi direktno je povezan sa tim resursom, a finalni proizvod – sveže meso i prerađevine – plasira se kroz sopstvene mesare, uglavnom u Vojvodini, pre svega u Novom Sadu i okolini. Takav model „od njive do trpeze“ omogućava kontrolu kvaliteta, ali i čini sistem osetljivim na gubitak zemljišta.
Posledice za poslovanje
Gubitak više od 700 hektara može imati značajne posledice po poslovanje Kamendina. Manje obradivih površina znači manju proizvodnju stočne hrane ili veće troškove njene nabavke, što se direktno odražava na stočarstvo, a zatim i na količinu mesa dostupnog za klanje i prodaju.
Dugotrajni sudski postupci dodatno su opteretili poslovanje, jer su godinama stvarali neizvesnost u planiranju proizvodnje i investicija. Tek okončanjem spora stvoreni su uslovi za jasnije poslovno pozicioniranje, ali uz znatno smanjen resursni kapacitet.
Inače, spor potiče iz perioda tranzicije, kada je deo poljoprivrednog zemljišta ostao u nejasnom pravnom statusu. Pojedina preduzeća nastavila su da koriste zemlju koja je formalno bila u državnoj svojini, što je vremenom dovelo do sudskih postupaka koji su trajali decenijama.
U ovom slučaju, tek nakon pravosnažne presude i izvršnog postupka krajem 2025. godine, zemljište je vraćeno Republici Srbiji, uz angažovanje više institucija.
N. Š.
Foto: Ministarstvo poljoprivrede