Dok se svetsko tržište suočava sa drastičnim padom ponude zbog ratnih sukoba i vremenskih nepogoda, a hladnjače širom Srbije stoje prazne, domaći uzgajivači malina nalaze se u paradoksalnoj situaciji. Umesto rekordnih prihoda koje bi diktirala ekonomska logika ponude i potražnje, proizvođači u Srbiji primorani su da svoj rod daju po cenama koje opisuju kao poražavajuće.
Prazne hladnjače i pad globalne konkurencije
Trenutna situacija na svetskom tržištu obično bi značila samo jedno – istorijski visoke otkupne cene. Vodeći globalni proizvođači pretrpeli su ogromne udarce:
Poljska je zbog mraza izgubila čak 80 odsto svog roda.
Ukrajina se suočava sa drastičnim padom proizvodnje usled ratnih okolnosti.
Čile je još u prvoj polovini godine zabeležio ozbiljan podbacaj u berbi.
Uprkos tome što u srpskim hladnjačama nema zaliha iz prethodnog perioda, a globalna ponuda je minimalna, domaća otkupna cena konvencionalne maline stagnira na nivou od 400 do 450 dinara po kilogramu (nešto iznad 3 evra). Iz Asocijacije proizvođača malina Srbije poručuju da je ovakvo stanje neodrživo i da nema opravdanje u realnim tržišnim kretanjima, zbog čega se zahteva akontna cena od minimalno 550 dinara.
Razlika u ceni: Srbija na dnu, Evropa u vrhu
Prema rečima Dobrivoja Radovića, predsednika Asocijacije, malina je trenutno najjeftinija upravo tamo gde joj je srce proizvodnje – u Srbiji. Dok domaći marketi i pijace nude malinu u maloprodaji za oko 12 evra po kilogramu, situacija na ključnim izvoznim tržištima poput Nemačke i Francuske je drastično drugačija. Tamo potrošači za kilogram malina moraju da izdvoje između 25 i 40 evra, u zavisnosti od pakovanja i sorte.
Nešto bolja situacija beleži se u sektoru organske proizvodnje. U zapadnoj Srbiji i okolini Krupnja otkupna cena organske maline je sa početnih 530 dinara skočila na 580 dinara, sa izgledima da u narednim danima dostigne i 600 dinara po kilogramu.
Sezonaca ima dovoljno, ali berba ima svoju cenu
Za razliku od prethodnih sezona koje je obeležila hronična nestašica radne snage, ove godine na poljima ima dovoljno sezonskih radnika. Ipak, troškovi berbe značajno opterećuju krajnju računicu proizvođača:
Dnevni najam: Radnici koji se plaćaju po danu zarađuju od 4.500 do 6.000 dinara.
Plaćanje po učinku: Za radnike angažovane po ubranom kilogramu cena se kreće od 120 do 140 dinara.
Kada se ovi troškovi rada uračunaju u trenutnu otkupnu cenu od 400 dinara, jasno je zašto proizvođači smatraju da su ponuđeni uslovi nepovoljni i da ne oslikavaju stvarnu vrednost srpske maline na evropskom tržištu.
Tekst: B.P.
Izvor: Biznis.rs