Српски произвођачи малина суочавају се са озбиљним изазовима на међународном тржишту, где репутација домаћих производа трпи због неразликовања између домаће и увезене робе. Крајњи купци, како наводи стручњак Института за воћарство у Чачку Александар Лепосавић, не праве разлику између производа из Србије, без обзира на то да ли потичу из домаћих плантажа или су увезени, што доводи до урушавања позиције Србије као извозника. Оваква ситуација траје годинама и значајно утиче на повратак поверења страних купаца, који су некада нашу земљу препознавали као лидера у производњи квалитетне малине.
Стручњак истиче да је купцима неважно да ли је реч о миксу или о пореклу малине — они знају само да је производ стигао из Србије. Због тога се годинама урушава углед наше земље, а последице су видљиве у смањењу удела на кључним тржиштима. Некада је Србија доминирала на немачком тржишту са више од 60 одсто удела, док данас тај проценат не прелази 30. Ова промена отворила је простор другим земљама да заузму наше место, а остаје питање да ли ће Србија успети да поврати изгубљену позицију.
Када је реч о производњи, Лепосавић подсећа да је Србија годинама производила између 60.000 и 65.000 тона малина годишње, док је прошле године забележен драстичан пад на мање од 20.000 тона. Око 95 одсто домаће производње малина и даље одлази у извоз, али смањена количина изазива забринутост за опстанак домаћих произвођача и будућност српске малине на светском тржишту. Ови подаци јасно указују на потребу за хитним мерама у циљу заштите домаће производње и обнове поверења међународних купаца. – Последњих година домаћа производња је значајно смањена, па извозници увозе малину из Украјине, Пољске, Киргистана и Кине. У великом броју случајева ради се о роби дискутабилног квалитета, која се потом реекспортује из Србије – указује Лепосавић
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Приватна архива