Srpski proizvođači malina suočavaju se sa ozbiljnim izazovima na međunarodnom tržištu, gde reputacija domaćih proizvoda trpi zbog nerazlikovanja između domaće i uvezene robe. Krajnji kupci, kako navodi stručnjak Instituta za voćarstvo u Čačku Aleksandar Leposavić, ne prave razliku između proizvoda iz Srbije, bez obzira na to da li potiču iz domaćih plantaža ili su uvezeni, što dovodi do urušavanja pozicije Srbije kao izvoznika. Ovakva situacija traje godinama i značajno utiče na povratak poverenja stranih kupaca, koji su nekada našu zemlju prepoznavali kao lidera u proizvodnji kvalitetne maline.
Stručnjak ističe da je kupcima nevažno da li je reč o miksu ili o poreklu maline — oni znaju samo da je proizvod stigao iz Srbije. Zbog toga se godinama urušava ugled naše zemlje, a posledice su vidljive u smanjenju udela na ključnim tržištima. Nekada je Srbija dominirala na nemačkom tržištu sa više od 60 odsto udela, dok danas taj procenat ne prelazi 30. Ova promena otvorila je prostor drugim zemljama da zauzmu naše mesto, a ostaje pitanje da li će Srbija uspeti da povrati izgubljenu poziciju.
Kada je reč o proizvodnji, Leposavić podseća da je Srbija godinama proizvodila između 60.000 i 65.000 tona malina godišnje, dok je prošle godine zabeležen drastičan pad na manje od 20.000 tona. Oko 95 odsto domaće proizvodnje malina i dalje odlazi u izvoz, ali smanjena količina izaziva zabrinutost za opstanak domaćih proizvođača i budućnost srpske maline na svetskom tržištu. Ovi podaci jasno ukazuju na potrebu za hitnim merama u cilju zaštite domaće proizvodnje i obnove poverenja međunarodnih kupaca. – Poslednjih godina domaća proizvodnja je značajno smanjena, pa izvoznici uvoze malinu iz Ukrajine, Poljske, Kirgistana i Kine. U velikom broju slučajeva radi se o robi diskutabilnog kvaliteta, koja se potom reeksportuje iz Srbije – ukazuje Leposavić
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Privatna arhiva